Izvor: Večernje novosti, 30.Sep.2013, 23:18   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Popis radnika na državnim jaslama

KOLIKO tačno ljudi živi na državnim jaslama trebalo bi da bude poznato čim se, narednih dana, obrade podaci u Registru zaposlenih u javnom sektoru. U ponedeljak je, naime, istekao rok do kada su svi budžetski korisnici morali da dostave Ministarstvu finansija, tačnije Upravi za trezor, kompletne podatke o broju „zaposlenih, izabranih, postavljenih i angažovanih lica“. I to sa konkretnim iznosima njihovih isplaćenih plata, naknada i dodataka. Uspostavljanje centralizovane isplate zarada >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << svim zaposlenim u javnim službama, preko Uprave za trezor, omogućiće i lakšu kontrolu Ministarstvu finansija. Tako više ne bi trebalo da bude tajna nijedna isplata za prekovremeni rad, noćne smene i razne bonuse. Prebrojavanje zaposlenih koji platu dobijaju iz budžeta, ide naruku i najavama prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića, o zamrzavanju zapošljavanja u javnoj administraciji. To bi, prema njegovim rečima, mogla da bude jedna od mera Vlade Srbije za ekonomski oporavak. Prema tom predlogu, zapošljavanje u javnoj administraciji bilo bi zamrznuto, uz izuzetak od oko 50 ljudi godišnje, što bi bila mesta namenjena izuzetnim stručnjacima. A sve u cilju podsticanja privatnog sektora, koji, praktično, izdržava javni. - Prosečna plata u javnom sektoru je za 30 odsto veća nego u privatnom sektoru, po čemu je Srbija negativni rekorder među evropskim zemljama, a pritom je sigurnost posla u javnom sektoru znatno veća nego u privatnom sektoru - ističu u Fiskalnom savetu. - Kada se pogleda i učešće mase plata i penzija u BDP-u, Srbija je opet negativan evropski rekorder. Samo za zaposlene u javnom sektoru izdvaja se više od 12 odsto BDP, po čemu smo rekorder u istočnoj Evropi. Od 1,7 miliona zaposlenih u Srbiji, gotovo svaki treći zaradu prima iz državne kase. Sigurnost radnog mesta za tih pola miliona ljudi još je jedna stavka po kojoj je bolje biti zaposlen u javnoj službi, nego kod privatnika. I ministar privrede Saša Radulović podseća da je od početka krize u Srbiji formalno izgubljeno oko 300.000 radnih mesta, a neformalno i više od 600.000. I ovde su teret podneli upravo oni zaposleni u privatnom sektoru. Lane je, na ime rashoda za zaposlene iz budžeta isplaćeno 374,7 milijardi dinara. MINISTARSTVO PRIVREDE OBJAVILO IZVEŠTAJ O TROŠENJU NOVCA IZ BUDŽETA SUBVENCIJE PRAZNE REPUBLIČKU KASU GOTOVO 20 milijardi dinara budžetskog novca utrošeno je, za prvih osam meseci ove godine, na oblast privrede i turizma. Ovo pokazuju upravo objavljeni izveštaji o utrošenim sredstvima iz budžeta u ovoj godini, zaključno sa 31. avgustom 2013. godine. Ministarstvo privrede u ponedeljak je na svojoj internet-stranici prikazalo detaljne preglede trošenja za sektore, agencije i druge institucije u nadležnosti Ministarstva privrede. Od 19,62 milijarde dinara budžetskih sredstava utrošenih u oblasti privrede i turizma, najveću stavku čine kapitalne subvencije privatnim preduzećima, u iznosu od 5,47 milijardi dinara, od kojih se na subvencije „Fijatu“ odnosi 5,1 milijarda dinara. Krediti domaćem nefinansijskom javnom sektoru „teški“ su 4,18 milijardi dinara. Milijardama se mere i tekuće subvencije privatnim preduzećima (2,29), kao i tekuće subvenicije nefinansijskim preduzećima (2,06 milijardi dinara). Za zarade i naknade zaposlenima utrošen je 71,1 milion dinara u privredi, i još 82 miliona u oblasti turizma. Za troškove službenih putovanja „otišlo“ je 3,9 miliona dinara u privredi i još 4,55 miliona u turizam.

Nastavak na Večernje novosti...