Izvor: B92, 22.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ponovo crno tržište lekova?
Beograd -- Uredba o ceni lekova Vlade Srbije sada je glavni problem inostranih dobavljača koji tvrde da zbog nje gube veliki novac.
O Uredbi o ceni lekova govorilo se u smislu povećanja cena domaćih lekova, ali sada se govori da će, zbog povećanja cena stranih lekova, doći do nestašice uvoznih lekova na tržištu.
Uredba o ceni lekova, između ostalog, reguliše pitanje veleprodajne cene lekova i to u dinarima. Reč je o ceni koja je zasnovana na cenama u tri >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << države - Italiji, Sloveniji i Hrvatskoj. Međutim, za dobavljače to nije problem, već troškovi koje Srbija za razliku od ostalih nameće - poput carine i carinske evidencije od 3,5 odsto, poreza na dodatu vrednost od 18 posto, pa do troškova uzorkovanja i analiziranja robe, da bi se tek na kraju stiglo do marže. Ostale države u te cene imaju samo uračunatu maržu.
Predsednik Asocijacije stranih proizvođača Ratko Miladinović kaže da samim tim uredba o ceni lekova predstavlja dokument iznad svih zakona. Miladinović navodi i da se već oko 70 odsto inostranih lekova nalazi u takozvanoj crvenoj zoni, što znači da postoji njihov nedostatak na tržištu što će osetiti i bolnice i građani.
"Kad nekog leka nema i kad neko nije motivisan da od neke ino-firme naruči lek, onda tog leka neće ni biti. Možda će biti nešto ispod žita, da će proraditi neko crno tržište, ali da li je interes ove zemlje da se mi opet vraćamo na neke stvari koje smo već preživeli i koje su se pokazale kao totalni promašaj. Nažalost, kažem vam, mi smo došli tu gde smo i verovatno bi poskupljenje od 5 ili 10 odsto rešilo problem za mesec ili dva, ali trajnog rešenje problema nema", kaže Miladinović.
Pomoćnik ministra zdravlja Vasilije Antić, međutim, tvrdi da nestašice lekova nema: "Ukoliko nastupe razlozi koji mogu da dovedu do nestašice lekova, naravno da ćemo razgovarati sa uvoznicima lekova i naći rešenje koje će omogućiti da ne postoji nestašica lekova. Znači, trenutno u Srbiji ne postoji nestašica lekova. Od oko 3.000 preparata, otprilike 4 ili 5 preparata se ne nalazi u apotekama i od njih nijedan nije vitalan, koji ugrožava zdravlje ili život ljudi."
Još jedna od boljki koja tišti inostrane dobavljače lekova jeste i deo uredbe koji predviđa da se kurs evra računa po mnogo nižoj stopi od realne. Miladinović objašnjava da se za ostale proizvode kurs evra menja iz nedelje u nedelju, dok je za lekove vezan fiksni kurs od 80,5 dinara: "Vama je država u momentu određivanja veleprodajne cene računala srednji kurs, a vi, kad odete u banku da platite te iste lekove, morate da kupite valutu po kupovnom kursu, morate da platite proviziju Narodnoj banci, morate da platite proviziju svojoj poslovnoj banci i proviziju na transfer novca i to vam u startu znači da prilikom kursiranja evra dovodi do nekih troškova koji su od 1,5 do 2 odsto."
Pomoćnik ministra trgovine Vlajko Senić tvrdi da je to objašnjenje dobavljača logično, ali da do promena neće doći: "Kad govorimo o tom kretanju kursa dinara, znači 27. februara evro je iznosio 80, 5 dinara, a na dan 21. juna to je 82, 6 dinara. Znači, nominalna depresijacija je 2,63 odsto, što čak i ne ulazi u onu granicu klauzule plus-minus 3 odsto. Čini mi se da promene kursa i nisu toliko dramatične da bi uticale na cene lekova."
S obzirom da ni jedni ni drugi, odnosno ni dobavljači ni Vlada, ne žele da promene svoj stav i ovog puta posledice će osetiti građani, koji će u nedostatku lekova biti primorani da za njih plaćaju mnogo veće cene od realne.
