Izvor: Politika, 10.Jul.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ponavljači na tenderu

Među prvih sedam tendera koje raspisuje nova vlada čak pet velikih preduzeća nudi se na prodaju po drugi ili treći put. – Za Bor se čeka tuđa „nepristojna” ponuda kada država Srbija nije našla interes da na crvenoj rudi zaradi 16 milijardi dolara

Činovnici Agencije za privatizaciju imaće ovog vrelog jula pune ruke posla da sroče pozive za prodaju nekih od najvećih srpskih preduzeća. Mlađan Dinkić, ministar ekonomije, upravo je najavio da će ovog meseca da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << budu raspisani tenderi za prodaju Jata, „Prve petoletke”, Metanolsko-sirćetnog kompleksa (MSK) iz Kikinde, „Mostogradnje”, FAP-a iz Priboja, Geneksovih kopaoničkih hotela.

Tu je i pretkvalifikacioni tender za RTB Bor kojim se potencijalni investitori pozivaju da daju neko svoje viđenje razvoja Bora, a država će s jeseni proceniti čija je ponuda najbolja i s tim investitorom će započeti pregovore o strateškom partnerstvu. Znači, valja nam čekati tuđu, možda čak i „nepristojnu” ponudu kada naše ponude tim istim strateškim partnerima nismo valjano odmerili, već smo cenu našoj robi dizali u nebesa i tako dobili nepouzdane kupce. Da se ne spominje to da država Srbija nije našla strateški interes da pri svetskoj ceni bakra od 8.000 dolara po toni zadrži RTB. Prema rečima nesuđenog kupca RTB-a austrijskog biznismena Mirka Kovača, u borskom basenu ima više od dva miliona tona bakra, a pri sadašnjoj vrednosti crvene rude tamo leži oko 16 milijardi dolara.

Tenderska „gužva” po isteku ovog meseca neće prestati ako je suditi po najavama Mlađana Dinkića. Na svom prvom javnom istupanju kao potpredsednik i ministar nove vlade on je najavio uskoro i prodaju „Galenike”, i to kao jedan od najatraktivnijih tendera, ali i ubrzanje privatizacije koja bi po slovu zakona trebalo da se okonča do kraja godine.

Povećan činovnički rad i ministrove brojne najave sami po sebi ne daju osnova za očekivanje sjajnih privatizacionih rezultata. Jer, među preduzećima koja su preostala na prodaju malo je bisera, a puno ponavljača. Jasno je i da oni neće doneti neki pozamašni privatizacioni prihod koji je poželjan za popunjavanje budžetskih rupa.

U pomenutoj julskoj grupi tendera za preduzeća čiju je prodaju ministar Dinkić najavio, od njih sedam, čak pet su „ponavljači”. U slučaju RTB-a propala su dva tendera, isto toliko i kod trsteničke „Prve petoletke”, dok su već jednom na privatizacionom testu pali „Geneks Kopaonik”, FAP i „Mostogradnja”. Nepoznanica je koliko se novca za njih može dobiti, jer država samo u retkim slučajevima nastupa na tenderu s minimalnom cenom. Samo Jat i MSK izlaze na privatizaciono krštenje prvi put.

Iako bi privatizacija i poslednjeg preduzeća u Srbiji trebalo da se započne do kraja ove godine, teško je očekivati da će privatizaciona metla u tom roku počistiti sav društveni kapital. Jer, za aukcijsku prodaju preostalo je 790 preduzeća, a za tendersku 72. Istini za volju, od tih 790 preduzeća samo njih oko 400 mogu se prodati na aukcijama. Ostala su predviđena za likvidaciju. Trenutno su zakonski uslov za pokretanje procesa likvidacije ostvarila 152 preduzeća, a najveća je grupa od 200 preduzeća za koja se još nisu stekli uslovi za prinudnu likvidaciju, ali ne postoji mogućnost da se sprovede postupak privatizacije. Reč je o preduzećima koja nisu prodata ni posle tri aukcije, odnosno tendera, ili se javni pozivi za prodaju uopšte nisu objavljivali.

Čak i kada se ta preduzeća otpišu, ostaje ih podosta na prodaju pogotovo ukoliko se ima u vidu da je za šest i po godina privatizacije na aukcijama prodato 1.591 preduzeće i 93 na tenderima. Znači, naredni tenderski učinak trebalo bi da bude kao i u dosadašnjem toku privatizacije.

Privatizaciono iskustvo pokazuje da su gazdu bez većih problema našla preduzeća koja proizvode stratešku robu, poput cementa, ili imaju tržište, kao u slučajevima cigareta ili hrane. Gotovo sva preduzeća iz nekada velikog metalskog kompleksa nisu imala sreće u privatizaciji. U grupi preduzeća koja treba prvo restrukturirati pa tek onda tražiti kupca ima više od 50, redom sve nekadašnjih giganata. Među preduzećima koja su preostala za prodaju teško je očekivati neka veća sredstva. Za sve njih država oličena u svojim činovnicima moraće dobro da se pomuči kako bi im našla gazdu. A to podrazumeva da se firma da pošto-zašto, da se uz nju da i miraz u vidu dotacija za novo radno mesto, ili poreske olakšice. Ukoliko sve to ne uspe, njihova privatizaciona sudbina je dobro poznata – stečaj preduzeća, prodaja preostale imovine i odlazak s privredne scene.

Jovana Rabrenović

-----------------------------------------------------------

A-Tek i dalje zainteresovan za RTB Bor

Beč – Austrijski koncern A-Tek i dalje je zainteresovan za RTB Bor, potvrdio je šef ove kompanije Mirko Kovač u izjavi bečkom ekonomskom dnevniku „Virtšaftsblat”. „Poznato je da se interesujem za RTB Bor. Pogledaću dokumentaciju o tenderu i onda ću odlučiti”, rekao je Kovač.

Bečki list ukazuje da je srpska vlada pokrenula treći pokušaj prodaje RTB Bora, raspisavši tender preko oglasa u „Fajnenšel tajmsu”.

Još, kako tvrdi list, „nije jasno da li vlada traži strateškog partnera, ili će prodati 100 odsto RTB Bora”. A-Tek je, podseća dnevnik, bio najbolji ponuđač na drugom tenderu, ali je posao doživeo neuspeh u poslednjem trenutku, jer su banke povukle svoja obećanja o finansiranju zbog nesigurne političke situacije.

Okončanje neizvesnosti oko srpske vlade, nakon prošlih parlamentarnih izbora, ocenjuje „Virtšaftsblat”, moglo bi dovesti do promene stava banaka. A-Tek trenutno radi na projektu vrednom milijardu dolara u Bahreinu, gde postavlja valjaonicu bakra. „Lokalni investitori su veoma zainteresovani za ovaj projekat. Prošle nedelje sam razgovarao sa jednim investitorom”, potvrdio je Kovač.

Koliki će udeo A-Tek biti u ovom poslu on, međutim, nije želeo da otkrije. „To zavisi od partnera. Mislim da ćemo na jesen doneti odluku”, dodao je Kovač ukazujući da će potom radovi na planiranju trajati najmanje godinu i po dana.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Strane investicije 808 miliona evra

Priliv stranih direktnih investicija u Srbiju u prvom polugodištu ove godine bio je 808 miliona evra, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija.

Ukupan priliv stranih investicija u Srbiju od 2001. godine iznosio je oko deset milijardi evra. Najviše je investirano 2006. godine – 3,3 milijarde evra.

Procenjeno je da bi za sprovođenje planiranih ekonomskih ciljeva nove Vlade Srbije u naredne četiri godine bilo neophodno da godišnji priliv stranih investicija bude od tri do pet milijardi evra.

Izvoz robe iz Srbije za šest meseci ove godine bio je vredan 2,97 milijardi evra, dok je uvoz bio u iznosu od 6,39 milijardi, tako da je spoljnotrgovinski deficit iznosio 3,4 milijarde evra.

Spoljnotrgovinski deficit je 2001. godine iznosio 2,8 milijardi evra i od tada je stalno u porastu, a najveći je bio prošle godine – 6,9 milijardi evra.

Beta

[objavljeno: 11/07/2008]

Nastavak na Politika...