Izvor: B92, 15.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pomoć za samozapošljavanje
Beograd -- Krediti za početnike bez hipoteke i mikrokrediti za samozapošljavanje su prvi korak ka smanjenju ogromne stope nezaposlenosti.
Od kraja jula do sredine septembra je odobreno tri milijarde dinara za ove kredite, namenjene mladima koji žele da preuzmu stvari u svoje ruke i započnu biznis. Pomoću ovih kredita biće otvoreno 8000 novih radnih mesta.
Početnici mlađi od 25 godina mogu podići kredit u iznosu od 5.000 do 15.000 EUR, i to bez hipoteke, sa rokom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << otplate do pet godina, jednom godinom počeka i kamatom od samo jedan odsto na godišnjem nivou.
Od 25. jula do 15. septembra odobreno je 1507 kredita, ukupne vrednosti od dve milijarde dinara, što će otvoriti 5.326 novih radnih mesta.
Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić kaže da su ovi krediti u iznosu od 15.000 do 30.000 evra, namenjeni su i starijima koji žele da se okušaju u novom poslu, a nisu imali svoju firmu, ali će oni morati da polože hipoteku.
„Svi koji hoće u privatni biznis, koji žele da pokušaju mogu da konkurišu, bez obzira na godine, ako se osećaju sposobnim da rade ili ako su radili u javnom i privatnom sektoru", rekao je Dinkić.
Mikrokrediti za samozapošljavanje će biti realizovani preko Nacionalne službe za zapošljavanje i to u iznosima od 5.000 do 30.000 evra.
Pri tome, svi kojima su odobreni krediti moraju zaposliti najmanje po tri radnika koji su na evidenciji Nacionalne službe.
Od jula do septembta je odobreno 683 ovih kredita, ukupne vrenosti od milijardu dinara, što će otvoriti 2.727 novih radnih mesta.
Najviše kredita odobreno je za prehranu, zatim za usluge i za predradu drveta. Inače, sa ovim kreditima država preuzima najveći deo rizika jer se ne traži hipoteka' na odobreni iznos, nego se stavlja ručna zaloga na kupljenu opremu, i u slučaju neuspeha država uzima samo nabavljenu opremu.
Veliki problem nezaposlenosti
Srbija ima svega dva miliona zaposlenih (od kojih su 628.000 žene) i 850.000 nezaposlenih, kažu nadležni.
Na jednog zaposlenog dolazi više od jednog nezaposlenog i jedan penzioner, izjavila je državna sekretarka u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku Snežana Lakićević-Stojačić. Ona je rekla da Srbija ima 1,55 miliona penzionera u fondu zaposlenih i još 54.000 vojnih penzionera i naglasila da se, prema statističkim podacima, osam odsto stanovnika Srbije smatra siromašnim i mesečno troši manje od 6.600 dinara.
Više od 150.000 dece je ispod granice siromaštva, više od 400.000 penzionera ima najniže penzije i više od 30 odsto nacionalnog dohotka se ostvaruje u "sivoj zoni", kroz rad "na crno" i minimalne plate, koje se ne prijavljuju, dok se penzijski fondovi veoma malo pune, što ukazuje na to da Srbija ima ozbiljan problem, rekla je ona.
Srbija još ima tri penziona fonda i jedan od najznačajnijih poslova koje to ministarstvo obavlja jeste reforma penzionog sistema, koja bi, prema zakonu, trebalo da bude gotova 1. januara 2008. godine.
"Nadamo se da ćemo 1. januar dočekati potpuno spremni, da će novi penzijski fond početi da funkcioniše i da penzije neće kasniti ni jedan dan", istakla je Snežana Lakićević-Stojačić na skupu "Ekonomska i socijalna prava u Srbiji" u Narodnoj banci Srbije.
Prema njenim rečima, reforma penzionog sistema zavisi od mnogo činilaca, među kojima su i odgovornost čitavog društva, ali i politička stabilnost, koja bi trebalo da dovede do priliva kapitala i novih investicija, što bi dovelo do otvaranja novih radnih mesta.
Ona je istakla da je jedan od zadataka, kojim će se to ministarstvo baviti, rešavanje problema rada "na crno", koji podrazumeva potpunu nesigurnost radnog mesta i nezavidnu i ponižavajuću poziciju radnika i dodala da se Srbiji iskazuje najveći patriotizam kada se otvori novo radno mesto i da je najveća privilegija u Srbiji imati radno mesto.
"Kada je čovek u situaciji da na različite načine mora da se bori za ostvarivanje osnovnog ustavnog načela 'prava na rad', onda shvatite da je diskriminacija u toj oblasti nešto sa čime se Srbija svakodnevno suočava", kazala je Snežana Lakićević-Stojačić.
Ona je kazala da je u prethodnom periodu donet i Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, ali da, nažalost, kao i kod drugih zakona, nisu ispoštivane neke odredbe i rokovi i objasnila da je 6. septembar bio rok da se naprave procene rizika radnih mesta.
"Samo je nešto više od jedan odsto privrednih subjekata uradilo te procene, dok je manje od 10 odsto njih počelo procenu, što ukazuje da Srbija još nema mehanizme koji bi regulisali poštovanje zakonskih rokova", kazala je Snežana Lakićević-Stojačić.
.jpg)
