Polugodišnji pad BDP-a do pet odsto

Izvor: S media, 10.Jul.2009, 16:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Polugodišnji pad BDP-a do pet odsto

Guverner NBS Radovan Jelašić procenio da će pad bruto društvenog proizvoda u Srbiji u drugom kvartalu ove godine biti izmedju 4,5 i 5 odsto, a da je u trećem kvartalu moguće zaustavljenje tog pada pa čak i blagi oporavak privrede.

Jelašić je na konferenciji za novinare rekao da bez brzog ekonomskog oporavaka Srbiji, zbog finansiranja budžetskog deficita, predstoji značajno uvećanje javnog duga, koji je za pet meseci ove godine uvećan za 490 miliona evra.
>> Pročitaj celu vest na sajtu S media <<
"Održivost duga, kao i standarda stanovništva na dugi rok moguće je jedino ako se pozajmice države odgovorno koriste, odnosno za investicije a ne za potrošnju", istakao je Jelašić i dodao da je došslo do značajnog pada potražnje za investicijama.

On je upozorio da su prihodi budžeta primereni smanjenom BDP-u, ali da na njih dodatno negativno utiče i to što država ne primenjuje sve mere koje je predvidela rebalansom budžeta.

Jelašić je objasnio da je današnja odluka Monetarnog odbora o smanjenju referentne kamatne stope sa 13 na 12 odsto zasnovana na povoljnim kretanjima platnog deficita, stabilnom kursu, manjoj tražnji, pojeftinjenu hrane i stabilizaciji inflatornih očekivanja.

On je naveo da i dalje postoje potencijalni rizici za ublažavanje restriktivnosti monetarne politike vezani za cenu sirove nafte i efekte fiskalne politike.

Samanjenje referentne kamatne stope, kako je rekao, ne znači da će odmah banke davati jeftinije kredite, što se ne dogadja ni u zemljama Evropske unije.

Guverner je naglasio da će bankama biti obezbedjena dodatna dinarska likvidnost od 13 milijardi dinara po osnovu odluke Monetarnog odbora da se udeo obavezne rezerve koji se polaže u dinarima smanji sa 35 na 30 odsto.

"Videćo kako će banke iskoristiti tu likvidnost - da li će kupovati hartije od vrednosti NBS i državne zapise ili će ih plasirati u kredite klijentima", rekao je Jelašić.

Ona je naveo da je rast cena koje su pod kontrolom države od početka ove godine 13,9 odsto, a da je na kraju juna godišnja inflacija iznosila oko 8,2 odsto.

Očekivanja guvernera su da će u narednom periodu inflacija biti u granicama ciljanog raspona, koji je za ovu godinu osam odsto, sa odstupanjem plus ili munus dva odsto.

Prema procenama NBS u narednim mesecima, kad se radi o regulisanim cenama, naftni derivati mogli bi da poskupe 2,3 odsto, komunalno-stambene usluge 2,5 odsto, a cigarete dva odsto.

Nastavak na S media...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta S media. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta S media. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.