Izvor: Vostok.rs, 28.Mar.2013, 17:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljska pred izborom zlota ili evro
28.03.2013. -
Poljski premijer Donald Tusk izjasnio se za referendum o ulasku u evrozonu. Međutim, prema najnovijim anketama, većina Poljaka ako bude raspisan referendum izjasniće se protiv ukidanja zlote i prelaska na jedinstvenu evropsku valutu.
Ulazak Poljske u evrozonu formalno ne odgovara članu 227 poljskog Ustava. Ovaj član funkcije Centralne banke Poljske prenosi na Poljsku narodnu banku. Međutim, priključenje Poljske evrozoni neminovno će dovesti do prelaska >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << ključnih ovlašćenja u monetarnoj oblasti na Evropsku centralnu banku. Problem je u tome što vlada Građanske platforme premijera Tuska ne može da menja ustav bez podrške opozicije, koja nije spremna da se odrekne zlote. Zlota je čvrsta valuta, on se dobro držao i u vreme ekonomske krize, i narednih godina, kaže direktor analitičkog odseka Investicione grupe „Nord kapital“ Vladimir Rožankovski.
- Bruto društveni proizvod Poljske usmeren je uglavnom na metalurgiju. Osim toga poljska roba široke potrošnje je prilično viskog kvaliteta. Proizvodnja u ovim granama je konkurentna na međunarodnom tržištu. A sposobnost manevra kursom zlote prilično važno svojstvo poljske ekonomske politike. Zato naročito posle neprijatnih događaja u Grčkoj i na Kipru, Poljaci neće, kao razumna nacija, žuriti da se uključe u evrozonu. Prema pitanju Evropske unije Poljaci imaju pozitivan odnos, a prema evrozoni, suprotno, negativan.
Primetno je da danas u Evropi članstvo u evrozoni nije poželjno. Najbolji primer su Velika Britanija i Danska, koje su ušle u EU, ali nisu uvele evro. Ove zemlje su starosedeoci Evropske unije. I ako čak i one sumnjaju u ekonomsku perspektivu evra, onda je pridošlicama u EU sve oprošteno. Ali probleme evrointegracija ne treba svoditi samo na monetarno-finansijske, naglašava prvi čovek Katedre evropskih integracija MGIMO Ministarstva spoljnih poslova Rusije Nikolaj Kavešnikov:
- Evropska unija je politički projekat, a ne samo ekonomski. Ideja ujedinjenja cele Evrope podrazumeva da su sve zemlje kontinenta i bogate i relativno siromašne evropske zemlje.
Poslednja zemlja koja se priključila evrozoni je Estonija. Dogodilo se to 2011. godine. Od tada zona zvanične upotrebe evropske valute obuhvata 17 od 27 zemalja članica Unije. Od 1. januara 2014. godine mogla bi da joj se priključi Litvanija. Ona planira da se 2015. godine odrekne nacionalne valute. Defakto u okviru jedinstvene Evropske unije nastaviće da postoje dva prostora veliki politički i manji finansijsko-ekonomski. Prema mišljenju stručnjaka lista Gazeta Wyborcza, 38 miliona stanovnika Poljske teško da će glasati na referendumu za ukidanje nacionalne valute.
Petar Iskenderov,
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
.jpg)
