Izvor: B92, 26.Maj.2011, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljoprivrednicima po 14.000 RSD
Beograd/Novi Sad -- Vlada Srbije danas bi trebalo da usvoji uredbu po kojoj će poljoprivrednici dobijati subvencije od 14.000 dinara po hektaru, ali samo za površine do 10 hektara.
Limit je prethodnih nekoliko godina, da podsetimo, bio 100 hektara.
Ostatak novca iz agrarnog budžeta biće usmeren za razvoj stočarstva i subvencionisane kredite namenjene poljoprivrednicima, saznaje Blic.
Cilj agrarne politike, kažu stručnjaci, jeste da se pomogne razvoj malih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poljoprivrednika.
Vojvođanski poljoprivrednici nezadovoljni su merom koju bi danas Vlada trebalo da usvoji. U Asocijaciji poljoprivrednika ističu da je njihov zahtev bio 17.000 dinara po hektaru za ratarstvo i voćarstvo, a 35.000 za povrtarsku proizvodnju... „Seljaci su opet izigrani. Ministar poljoprivrede nam je obećao da će uredbe prvo stići nama, a mi to saznajemo iz medija. Slušajući godinama priče o tome kako ne može proizvodnja da se zasniva na par hektara, uzimali smo kredite, investirali, uzimali zemlju u zakup. Nije dobro kada pri kraju utakmice menjate sudiju i pravila igre. Plašim se da onaj ko je to „prerezao” ne zna šta radi", kaže predsednik Asocijacije poljoprivrednika Miroslav Kiš.
Prema informacijama do kojih je došao Dnevnik, uslovi za dobijanje subvencija ostaju isti, to jest poljoprivrednici će i dalje morati da plaćaju PIO, njihova gazdinstva treba da budu u registru...
Ovo je urađeno zbog toga što je jasno da za svih 650.000 gazdinstava, koliko je u Srbiji „sitnih”, ne bi bilo para. U prevodu - premiju po hektaru dobijaće oni koji su je imali i do sada, ali bez obzira da li su vlasnici 50, 100 ili više hektara njiva - imaće pravo na podsticaj za samo deset hektara. Podsetimo, lane je meru „14.000 dinara„ koristilo 74.000 poljoprivrednika, a od toga je njih oko 55.000 iz kategorije manjih od deset hektara.
Ukupno, u Srbiji ima 778.000 poljoprivrednih gazdinstava, pokazuju podaci PKS. Inače, stručnjaci PKS ocenjuju da dosadašnja praksa korišćenja neposrednih podsticaja za regresiranje inputa u poljoprivrednoj proizvodnji sa 14.000 dinara po hektaru nije dala u potpunosti dobre rezultate.
Država je potrošila 120 miliona evra i tako veliko ulaganje nije dalo očekivane rezultate - povećanje proizvodnje po hektaru, a taj novac predstavlja 40 odsto budžetskih sredstava namenjenih subvencioniranju poljoprivredne proizvodnje, te je bilo neophodna prersapodela agrarnog budžeta, tj. promena strukture proizvodnje.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Danilo Tomić ocenio je da su preložene mere za subvencionisanje poljoprivrednih proizvođača koji imaju do 10 hektara veoma značajne, jer 90 odsto gazdinstava u Srbiji ima najviše toliko obradive površine. Prema njegovim rečima, nije u pitanju socijalna mera, već je treba shvatiti kao razvojnu, s obzirom na to da će se na tim gazdinstvima organizovati proizvodnja u staklenicima i plastenicima, plantaže voća, cveća, podizati vinogradi i slično.
Direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović je rekao da je veoma značajno da se podrže mali robni proizvođači i da se oni podstaknu na udruživanje u zadruge, klastere i druge sisteme, kao bi ostvarili efikasniju proizvodnju.
Cvijanović je ocenio da su posebno značajne mere za podsticanje stočarske proizvodnje, u vidu subvencije od pet dinara po litru i 25 dinara po jednom grlu, jer to može u znatnoj meri da poveća naš izvoz.
