Izvor: Glas javnosti, 04.Mar.2011, 07:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljoprivreda velika šansa Srbije
KOPAONIK - Poljoprivreda bi mogla da bude izvozna i razvojna šansa Srbije, ali je za to neophodno redefinisanje agrarne politike i veća pomoć države, ocenjeno je juče na "Kopaonik biznis forumu".
Vlasnik "MK grupe" Miodrag Kostić istakao je da tvrdnju o poljoprivredi kao razvojnoj šansi potkrepljuju podaci da je u prošloj godini izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iz Srbije bio 2,24 milijarde dolara, a uvoz oko milijardu dolara.
Kostić je naveo da je učešće >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << agrara u izvozu Srbije u 2010. godini bilo 23 odsto, a učešće u uvozu 6,2 odsto i dodao da bi poljoprivreda mogla da dodatno smanji debalans Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni, koji predstavlja "kancer za srpsku ekonomiju".
Nepovoljni poljoprivredni krediti
Predsednik izvršnog odbora "Agrobanke" Dušan Antonić istakao je da Srbija ima značajan poljoprivredni potencijal, ali da treba stvoriti uslove da se ljudi bave agrarom, što bi doprinelo konsolidaciji privrede, platnog bilansa i standarda građana.
On je naveo da se danas u poslovnom bankarstvu poljoprivredni krediti smatraju kreditima drugog reda jer nose velike rizike u pogledu vremenskih uslova, prinosa...
Ističući da banke "beže" od kreditnih plasmana u poljoprivredu, pa tako poljoprivredni krediti čine samo pet odsto ukupnog broja kredita u Srbiji, Antonić je upozorio da bi trebalo preurediti modele finansiranja i zaštite agrara, kao i organizacije proizvodnje.
Više novca otišlo u Vojvodinu
Predsednik Društva agorekonomista Srbije Miladin Ševarlić ocenio je da je vlada dovela poljoprivredu do "budžetske eutanazije" jer je za taj sektor izdvojeno malo sredstava, a dodatan problem predstavlja što postoji neodrživ disbalans u distribuciji tih sredstava.
Ševarlić je ukazao na regionalnu neravnotežu u raspodeli sredstava za poljoprivredu, navodeći da je u 2008. godini 60 odsto subvencija po hektaru registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima otišlo u Vojvodinu, a 40 odsto u centralnu Srbiju, iako se 39 odsto obradivih površina nalazi u Vojvodini, a 61 odsto u centralnoj Srbiji.
U 2009. i 2010. godini taj disbalans je dodatno pogoršan, pa je 76 odsto subvencija po hektaru otišlo u Vojvodinu, a 24 odsto u centralnu Srbiju, dodao je on.
Ševarlić je naglasio da se mora naći milijardu evra za ulaganja u poljoprivredu, a jedan od izvora mogao bi da bude i Fond za restituciju i taj novac bio bi vraćen za najviše tri godine.
Prehrambena industrija najvažnija
Generalni direktor kompanije "Global seed" Saša Vitošević ocenio je da poljoprivreda ne može da bude razvojna šansa Srbije, ali može u sinergiji sa prehrambenom industrijom da utiče na povećanje izvoza.
U razvijenim zemljama primarna proizvodnja ne učestvuje sa više od dva do tri odsto u bruto domaćem proizvodu, naveo je Vitošević.
Prema njegovim rečima, Srbije se ne može pohvaliti ni visokim izvozom poljoprivrednih proizvoda, kao što vlada rašireno uverenje, pošto je izvoz po hektaru 600 dolara i ispod Srbije u regionu je samo Rumunija.
Vitošević je ocenio da je, zbog neodgovarajuće agrarne politike, situacija na tržištu "eksplodirala" nestašicom mleka i dodao da poljoprivredi nije potrebna pomoć jer zaposleni u njoj nisu socijalni slučajevi već samo treba imati u vidu da se na taj osetljivi sektor ne mogu primenjivati modeli ekonomske politike kao na druge sektore.
