Izvor: S media, 02.Nov.2011, 23:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poljoprivreda unosan posao

Poljoprivreda može biti unosan posao, ali su potrebne velike investicije i mnogo promena. Razvoj nemoguć sa haotičnom proizvodnjom i otkupom, zastarelom mehanizacijom.

Svala grana poljoprivrede u Srbiji može biti unosan posao, ali je i dalje siromaštvo na selu dva puta veće nego među gradskim stanovništvom.

Da bi svojoj porodici omogućili pristojan život na selu, uz primenu svih agrotehničkih mera i zaštita, potrebno je više od 30.000 evra. Čak >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << ni ovakvo ulaganje nije garant da će se ova proizvodnja isplatiti. Sa prilično haotičnom proizvodnjom, neorganizovanim otkupom, zastarelom mehanizacijom, skromnom pomoći države napredak u agraru je gotovo nemoguć, bez obzira na veliki potencijal. Holandija sa dvostruko manje obradivog zemljišta ostvaruje 62 milijarde u poljoprivredi, dok je Srbija lane imala samo pet milijardi evra BDP u agraru.

Junice i mleko

Kriza među stočarima traje već nekoliko decenija. Ova grana u agraru Srbije učestvuje tek sa 29 odsto, dok je taj procenat u razvijenim zemljama barem 70 odsto.

Tadić: Poljoprivredni inženjeri da pomognu srpskom seljaku

Kinezi stvorili krastavac u svemiru

Prinosi veći nego lane

Petrović: Možemo da obuzdamo cene

"Neophodna su ulaganja u tov junadi, posebno u proizvodnju bejbi bifa, jer, prema procenama, ova vrsta mesa biće deficitarna u Evropi već 2014. godine. Srbija je osamdesetih godina prošlog veka izvozila 30.000 tona bejbi bifa, a čak 40.000 tona je išlo za potrebe drugih jugoslovenskih republika. Sada imamo kvotu od 8.700 tona koje ne možemo da ispunimo", kaže Vojislav Stanković, iz PKS.

Siniša Mišković, stočar iz mačvanskog Metkovića za „Novosti“, kaže da bi najradije rasprodao krave i krenuo u drugi biznis. On i njegova supruga Dragana, inače učiteljica u obližnjem selu, već 18 godina bave se mlekarstvom.

Ni najveći optimisti nisu verovali da se na Staroj planini mogu „zapatiti“ krda i stada: svinja mangulica, balkanskih magaraca, goveda rase buša, brdskih konja, balkanskih koza, karakačanskih ovaca. Uzgoj je premijama stimulisala i država, a najdalje su odmakli „pioniri“, kao što je Toša Mangrov, ugostitelj iz sela Lukavica, nadomak Dimitrovgrada. On je počeo sa par svinja mangulica, a danas ima etno-restoran u kome se servira isključivo meso i prerađevine svojih, ali i mangulica drugih proizvođača iz ovog kraja.

Idealno za voće

Srbija ima idealne uslove za voćarstvo. I sunce i zemlju. Za razliku od voća iz drugih delova Evrope, naše voće ima i ukus i izgled. Da bi se podigao voćnjak, uz primenu svih agrotehničkih mera po hektaru je potrebno barem 25.000 evra.

"Srbija može od izvoza voća da zaradi oko milijardu dolara", kaže Stanković. "Naravno, pod uslovom da se okrene savremenoj proizvodnji i boljoj organizaciji samih proizvođača. Srbija bi svake godine morala da površine pod vinovom lozom i voćem poveća bar za 1.000 hektara. Nijedan region u svetu nema takve uslove za proizvodnju trešnje, kao Ritopek. I Grocka ima savršene uslove za breskvu. Ne bi trebalo izostaviti ni naš brend - šljivu iz užičko-požeškog regiona ili kolubarskog..."

Agronomi su našli računicu: proizvodnja jednog kilograma maline je skupa, košta 1,1 evro (zasad, hemija, transport, radna snaga), uz prosečan prinos od 10 tona po hektaru. Ove godine, proizvođači su naplatili koliko su i uložili, ali zarade nema.

(Novosti)

Nastavak na S media...