Izvor: B92, 26.Jul.2012, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljoprivreda šansa samo u pričama
Beograd -- Govore da je poljoprivreda naša šansa, a sudeći po rezultatima, mi smo na začelju Evrope. Srpski seljak danas obrađuje zemlju gotovo isto kao i njegov predak.
Međutim, da li rad urodi plodom ako se zna da imamo najmanji procenat površina pod sistemima za navodnjavanje, tek oko dva odsto.
A po tome smo daleko i od Albanije, koja vodom napaja 30 odsto oranica.
Izvoz po hektaru je među najmanjima na Starom kontinentu, a po prinosima smo se vratili >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 30 godina unazad. I kada nas "udari" vremenska nepogoda, kao što nas je ove godine opustošila suša, možemo samo da merimo štetu, koja nikada neće biti nadoknađena.
Mnogi analitičari i stručnjaci, i političari, naravno, havale se da je poljoprivreda naša šansa, da je naš adut u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Srpski agrar, međutim, došao je na nivo koji smo imali sredinom prošlog veka. I ništa se ne menja. Od ovogodišnje suše Srbija će imati štetu od barem dve milijarde evra. Toliki gubitak imali smo zbog visokih temperatura i lane.
Računica pokazuje velike razlike u prinosima na nenavodnjavanim i navodnjavanim površinama. Kod soje je prosek - 2,1 tona po hektaru, dok je na oranicama pod sistemima za navodnjavanje prinos 3,8 tona. Kod kukuruza ta razlika je pet tona po hektaru, a kod jabuke čak 20 tona, pri čemu sve ide u kvalitet.
Direktna šteta je bila 500 miliona evra. Ove godine najviše je stradao kukuruz. Stručnjaci ističu da bi štete kod ove kulture bila znatno manje da su ratari poslušali nauku.
"Savetovali smo ratarima da kukuruz ove godine seju u manjoj gustini, pa smo u proizvodnju ušli sa nedostatkom od 75 procenata", kaže Borislav Kobiljski, direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.
"Slušali su trgovce, a ne stručnjake. Kupovali su inostrano seme i plaćali četiri puta više. Sada nemaju ni klipove. Na oranicama gde je domaće seme, a to je najčešće u centralnoj Srbiji, prinosi nisu toliko drastično pali. Govorili smo i koliki je rizik kada je gustina sadnje velika, ali trgovci su očigledno bili ubedljiviji".
Srpski agrar nije mogao da odgovori visokim temperaturama ovog leta i zbog veoma malog procenta oranica pod sistemima za navodnjavanje.
Od 3,6 miliona hektara obradivih površina, navodnjava se manje od dva odsto, dok je u svetu prosek 17 odsto, a sa ovih površina dobija se oko 40 odsto ukupne svetske produkcije hrane.
Stručnjaci ističu da, kada bismo počeli da navodnjavamo sve površine koje možemo, mogli na njima da računamo na dve žetve godišnje. Tako bi se obradive površine povećale za 25 odsto.
Poljoprivreda šansa samo u pričama
Izvor: Banke.Online.rs, 26.Jul.2012
Priča se da je poljoprivreda naša šansa, a po njenim rezultatima smo na začelju Evrope. Najmanji procenat navodnjavanih oranica. Izvoz po hektaru je među najskromnijima. SRPSKI seljak danas obrađuje zemlju gotovo isto kao i njegov predak. Gleda u nebo i nada se rodnoj godini. Zato smo po rezultatima...
Poljoprivreda (ni)je naša šansa
Izvor: S media, 26.Jul.2012
Međutim, da li rad urodi plodom ako se zna da imamo najmanji procenat površina pod sistemima za navodnjavanje, tek oko dva odsto. A po tome smo daleko i od Albanije, koja vodom napaja 30 odsto oranica...Izvoz po hektaru je među najmanjima na Starom kontinentu, a po prinosima smo se vratili 30 godina...
