Izvor: Blic, 14.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poljoprivreda gladna novca
Poljoprivreda gladna novca
Loš ekonomski položaj poljoprivrednih proizvođača glavni je uzrok zašto oni ne mogu da se više zadužuju kod banaka, ali i to što većina njih nije registrovana kao poljoprivredna gazdinstva. Čak oko 650.000 poljoprivrednih proizvođača nema status gazdinstva, a to im znatno otežava mogućnost da se po povoljnijim uslovima kratkoročno i dugoročno zaduže kod banaka. U 2005. odobreno je samo 1.511 kredita za poljoprivredna gazdinstva.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />Ove godine u agrarnom budžetu 3,5 milijardi dinara odvojeno je za kreditiranje gazdinstava. Žiža Žebeljan, pomoćnik ministra sektora za agraru operativu, kaže da će do kraja godine biti doneta uredba o utvrđivanju programa mera za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje za 2006.
- Za godinu dana u Srbiji su se registrovala 131.592 poljoprivredna gazdinstva.Po statistici, u Srbiji ima oko 750.000 poljoprivrednih gazdinstava, ali za taj status potrebna je manja površina zemlje. Mislim da je 300.000 do 350.000 gazdinstava u Srbiji realan broj - ističe Žebeljan.
Najveći broj do sada odobrenih zahteva za kreditiranje namenjen je za stočarsku proizvodnju (836) i kupovinu mehanizacije (533). Znatno manje je za višegodišnje zasade (73), navodnjavanje (53) i izgradnju staklenika i plastenika (38).
- Poljoprivreda je gladna para, a krediti su način da se poveća poljoprivredna proizvodnja. Jedan do velikih problema sa kojima se gazdinstva susreću kod obobravanja kredita jeste nerešen upis imovine u zemljišne knjige, jer banke kod dugoročnih kredita zahtevaju hipoteku kao garanciju - naglašava Žebeljan.
Po mišljenju dr Miladina Ševarlića, profesora Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, loš ekonomski položaj poljoprivrednika je razlog zašto oni ne mogu više da se zadužuju.
- S jedne strane, više godina postoji disparitet cena strateških poljoprivrednih proizvoda, dok su istovremeno inputi dva do tri puta poskupeli. Problem je i to što se mali broj poljoprivrednih proizvođača u Srbiji registrovao - samo 131.000 - ističe prof. dr Miladin Ševarlić.
'Kulska banka' već drugu godinu aktivno učestvuje u sprovođenju programa za podsticaj poljoprivredne proizvodnje. Dugoročni krediti za kupovinu poljoprivredne mehanizacije odobravaju se u iznosu od 5.600 do 220.000 evra, na period otplate od pet godina, s tim što je grejs period uključen u ukupan rok otplate kredita. Kamatna stopa na godišnjem nivou iznosi 2,75 odsto.
Krediti za nabavku sistema za navodnavanje odobravaju se pod istim uslovima, ali je duži rok odloženog plaćanja 36 meseci.
'Vojvođanska banka' odobrava dugoročne i kratkoročne kredite poljoprivrednicima koji su svoje gazdinstvo registrovali i koji imaju otvoren namenski račun u ovoj banci. Neophodno je da klijent položi 20 odsto učešća od iznosa fakture. Za isnose od 2.000 do 5.000 evra rok otplate je do 36 meseci, dok je za one od 5.000 do 12.000 evra period vraćanja do 60 meseci.
Ova banka nudi i kratkoročne kredite do 5.000 evra namenjene za proizvodnju osnonvnih poljoprivrednih proizvoda za uzgoj živine, stoke, kupovinu opreme, kao i za plaćanje usluga koje se odnose na poljoprivrednu proizvodnju. Period otplate je 12 meseci. D. Nišavić
