Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 13.Avg.2015, 11:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Politika podsticanja propadanja poljoprivrede (2)

Nisu samo ratari, o kojima je bilo reči u Stavu četvrtkom pretprošle nedelje, već su i povrtari pogođeni pogrešnom politikom podsticaja poljoprivredne proizvodnje (7P).

Zašto smo ovde "apostrofirali" povrtare, mada se u istom sosu sa njima nalaze i ratari. Pa, pre svega zato što je povrtarstvo najsofisticiranija i najprofitabilnija proizvodnja, neka vrsta ICT u agraru i, drugo, što Srbija u toj grani, po prirodnim resursima, može na evropskom i svetskom tržištu da bude >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << konkurentnija nego u ratarstvu.

Ima i treće, možda najvažnije. U Srbiji je već iznikao, bolje reći "samonikao" sloj povrtara poznatih ne samo širom Srbije, nego i diljem Evrope, od Berlina do Moskve (ili obrnuto, kako hoćete).

Treba li napominjati koliko je tu i vremena, i energije, i novca uloženo, da se po kvalitetu dostignu surovo efikasni Holanđani i da se savladaju transportne i druge logističke prepreke da bi roba iz Srbije u pravi čas bila na pravom mestu.

I sad nekome dune da višak kapitala, stečen ko zna kakvim poslovima, malo skloni, pardon investira u poljoprivredu. I šta će gde će nego tamo gde može da se ogrebe i od države.  Tu politiku, ruku na srce nije (o)smislila (n)ova vlast, nego ona odavno počivša, Demokratske stranke, ali je se i narodnjačka drži kao da joj je rod najrođeniji.

Reč je o odluci da prilikom zakupa državne zemlje stočari imaju prioritet. Šta to znači? U najkraćem, dve stvari: prvo, kad dođe doba licitacije stočari imaju pravo da izaberu ono što im se sviđa i, drugo, zakup plaćaju po prosečnoj ceni, i to prošlogodišnjoj, koja je uvek niža od one po kojoj bi tu zemlju u regularnim uslovima dobili.

To, međutim, nije kraj državnom potpomaganju stočara. Država, ustvari, stočarima daje novac dva puta: prvi put za podsticanje proizvodnje, a drugi put kad od njih te proizvode otkupljuje.

Što je najgore ni sami stočari od takve politike nemaju neke koristi. Jer - više rade i više proizvode, a dobiju manje, pošto povećana proizvodnja obori cene. Zato uopšte nisu retki slučajevi da stočari čim zemlju dobiju u zakup odmah je izdaju u podzakup, po 100-200 evra većoj ceni, ratarima i povrtarima.

A ima i slučajeva da ovi drugi kupe par stotina krava da bi na osnovu njih dobili zemlju, po pravilu onu koju su prethodnih godina obrađivali i u koju su ulagali, bez namere da se bave stočarstvom.

Sve u svemu, od ove politike podsticaja koristi za stočarstvo nema, samo šteta za ratarstvo i povrtarstvo. To je manje-više generalno iskustvo sa svim državnim subvencijama i stimulacijama. One se vremenom pretvore u svoju suprotnost. Ne podstiču i ne povećavaju, nego smanjuju konkurentnost.

Ako, pak, neko misli da je time ipak nekim firmama ili pojedincima omogućeno da opstanu, neka razmisli o hiljadama onih kojima je na taj način onemogućeno da nastanu.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...