Izvor: Blic, 26.Apr.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Političari se teško mire s plaćanjem poreza
Političari se teško mire s plaćanjem poreza
Verujem da će efekti primene Zakona o poreskom postupku, koji još nije zaživeo u celini, u Srbiji biti isti kao u Republici Srpskoj, gde su poreski prihodi u 2002. godini bili veći za preko 63 odsto u odnosu na 2000. godinu, a oko 40 odsto veći nego u 2001. godini - kaže u razgovoru za 'Blic' Milica Bisić, novoimenovani zamenik ministra finansija i ekonomije u Vladi Srbije i doskorašnji direktor Poreske uprave u Republici Srpskoj.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
- Moj prvi zadatak biće reforma Uprave carina u Srbiji. Carinski zakon je već pripremljen i iz njega sledi nova sistematizacija, novi broj carinskih ispostava i zaposlenih. Izvesno je da će biti nešto manji broj zaposlenih i manji broj carinskih ispostava, ali o detaljima ne mogu još da govorim. Provere će biti i po pitanju kvaliteta prethodnog rada zaposlenih, pa je jasno da oni protiv kojih se vode istrage, a ima i takvih, neće moći da rade u državnoj upravi.
Kome ste se u RS naplaćujući poreze najviše zamerili i da li je bilo pritisaka na vas?
- Protiv mene je vođena kampanja, delom medijska, delom putem različitih pritisaka, zato što su se neke strukture ponadale da će mojim odlaskom na čelo Poreske uprave doći njihov čovek. To se, na sreću, nije desilo. Pritisci su bili prvo lični, zatim anonimnim pismima. Jedno takvo pismo stiglo je ministrima pred samu sednicu Vlade, u kome sam ja kao ličnost diskreditovana, a ne prihodi u budžetu. U tom pismu bila je fotografija zgrade u kojoj živim u Beogradu s porukom da sam vlasnik cele zgrade, a vlasnik sam samo jednog stana i to ne mnogo velikog. To pismo ima dve poruke: 'Mi znamo gde ti stanuješ', a druga je pokušaj da se ja predstavim kao kriminalac. Ti pritisci dolazili su i od predstavnika same vlasti u RS. Srpska demokratska stranka imala je svog protivkandidata za mesto čelnika poreske uprave, s druge strane Stranka nezavisnih socijaldemokrata Milorada Dodika bila je iz nekih drugih razloga nezadovoljna i pokušavala je da izdejstvuje moju diskreditaciju. Dobar deo biznismena, koji su bliski njegovoj stranci bili su predmet prinudne naplate. I nije reč samo o ljudima bliskim toj stranci, već i svim ostalim strankama. Gospodin Momčilo Mandić je blizak SDS-u, jedan poslanik PDP, dakle stranke premijera Mladena Ivanića, čiji sam ja bila saradnik, takođe je bio predmet prinudne naplate. Dakle, svi su bili na udaru, pa sam se zamerila svima odjednom zbog jednostavne rečenice koju sam ponavljala: 'Svi će morati da plate'. Problem su bili političari oko biznismena koji su ih zavaravali da mogu da utiču da oni ne plate.
Kako vam posle iskustava u RS izgleda poreska naplata u Srbiji?
- Posao poreske uprave je da naplati porez. To znači da se vidi da li je plaćen razrezan porez, da li je poreski obveznik prikazao tačno poresku osnovicu. Ako nije, onda mu se obračunava dodatni porez na to i naplaćuje. Postoje posebna poreska krivična dela koja su definisana zakonom i za čije istrage je nadležna poreska policija, pa se onaj ko s namerom prikriva osnovicu procesuira i krivično. Nakon sudskog postupka moguća je i konfiskacija imovine. Problema u naplati će sigurno biti, ali mi smo spremni za to.
Koji su najčešći modeli utaje poreza na našim prostorima?
- Najčešći model je izbegavanje plaćanja poreza na promet, zloupotrebom instrumenta oslobađanja od plaćanja tog poreza, a to je izjava o kupovini robe radi dalje prodaje, kada kupac nije dužan da plati porez na promet, jer se ponaša kao veletrgovac. Najčešće se dešava da takvo preduzeće osniva mrežu li grozdove navodnih preduzeća radi dalje prodaje, koji mu samo obezbeđuju žiralno plaćanje i izjavu porudžbenice.
Ima li povezanosti između finansijske mafije u RS i u Srbiji?
- Model je i u Srbiji veoma sličan, samo što ovde ima i navodne prodaje robe na Kosovu. Ima tu i uvoza i izvoza u RS i tranzita i tu se ogleda povezanost. U posleratnom periodu deo kapitala iz RS investiran je u Srbiju. Najveći broj tih ljudi koji su tokom rata stekli bogatstvo u RS imaju sve obezbeđeno u Srbiji, znači stanove, preduzeća i slično. To ne znači da su svi oni kriminalci, ali ima i takvih. U okviru ukupnih aktivnosti u Srbiji, pre ili kasnije ti i takvi moraju doći na red.
Kako objašnjavate da Srbija nije do sada uspela da vrati u zemlju novac koji su Milošević i njegovi saradnici izneli?
- Da bi država mogla da sprovede zakon, mora da ga sprovodi od početka do kraja. Nije dovoljno reći da Pera ili Mika imaju novac negde, čak to uopšte ne treba reći, sve dok sami državni organi ne preduzmu sve što je potrebno da se te pare uzmu. A da bi to bilo moguće, mora prethodno da obavi postupak, koji je poznat svim demokratskim zemljama, a to je da procesuira slučajeve nelegalno stečene imovine i da kazna bude zaplena imovine. Neki stranci su preventivno zamrzli takvu našu imovinu, ali mi od toga nećemo imati ništa. Postavlja se pitanje da li su se u proteklom vremenu nadležni organi mogli koncentrisati više na dokazivanje i postupke čiji bi rezultat bio oduzimanje imovine. 'Sve je sređeno'
Pritiske oko poreske naplate najbolje ilustruje primer preduzeća 'Neimar', koje je u postupak prinudne naplate ušlo krajem maja 2002. godine.
- To je građevinska firma koja je različitim ljudima iz potpuno različitih, ali bukvalno svih partija u RS, obavljala neke poslove. Vlasnik je verovao da će ljudi, koji su mu obećavali pomoć, to zaista i srediti. Tako se jedan kolega van Poreske uprave umešao u celu priču i intervenisao, pitajući me šta je s tim i kad će to već biti gotovo. Odgovorila sam mu da tu nema problema i da će sve biti sređeno u sredu. On je zadovoljno preneo da je problem rešen i svi smo bili zadovoljni do srede, a onda sledi šok - u sredu je počela prinudna naplata, dakle upravo ono što sam ja mislila - sve je bilo sređeno. Irski model
U Irskoj je, na primer, 80-ih godina zbog sličnog povoda bila organizovana jedna veća akcija. Tada je usred bela dana u Dablinu ubijena novinarka koja je istraživala poreklo novca nekih bogataša. Kao reakcija na to donet je Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala i formirana je Agencija u kojoj je jedini zaposleni bio šef te agencije, a svi ostali su bili pripadnici drugih organa - policije, Poreske uprave, Odeljenja za borbu protiv pranja novca. Oni su dobili velika ovlašćenja, koja su čak obezbeđivala da se imovina i pre dokazivanja privremeno zamrzne. Njihovi rezultati bili su veoma dobri. Da li takav jedan model treba da prepišemo ili nešto drugo, treba videti. Katarina Preradović
