Izvor: B92, Tanjug, 22.Jul.2009, 10:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polisu osiguranja ima 2,5% građana
Beograd -- Srbija je po izdvajanjima za životno osiguranje ispod proseka zemalja u okruženju i postoji veliki potencijal za razvoj tog sektora.
Životono osiguranje ui Srbiji ima zabrinjavajuće mali broj građana
Osiguravaje kompanije su pripremile predloge za izmene zakona koje bi omogućile brži razvoj životnog osiguranja. Tri predložene grupe zakonskih izmena odnose se na uvođenje poreskih podsticaja pri zaključivanju ugovora o životnom osiguranju, izdavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << dugoročnih hartija od vrednosti i stvaranje uslova za zapošljavanje većeg broja ljudi u sektoru osiguranja.
Direktor "Delta đeneralija" Nebojša Divljan je napomenuo da su u Srbiji godišnja izdvajanja za životno osiguranje deset evra po stanovniku, a polisu poseduje oko 2,5 odsto stanovnika Srbije, dok su u Austriji godišnja izdvajanja po glavi stanovnika 885 evra, u Hrvatskoj 81, a u BiH 13 evra.
On je istakao da je uzrok tome to što je razvoj životnog osiguranja u Srbiji počeo kasno i dodao da bi se uvođenjem predloženih poreskih olakšica u narednih pet godina kumuliralo 540 miliona evra premije, što je dovoljno za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata u Srbiji.
Divljan je objasnio da poreski podsticaji podrazumevaju za fizička lica povraćaj poreza na dohodak od 25 odsto uplaćene premije za životno osiguranje, najviše do 50 hiljada dinara, kao i prenošenje poreskih olakšica koje se sada primenjuju na uplatu penzijskog osiguranja i na životno osiguranje.
Državni sekretar u Ministarstvu finansija Slobodan Ilić izjavio je da se, ukoliko predlozi budu usvojeni, država zbog uvođenja poreskih podsticaja neće odreći dela svojih prihoda već je sa osiguravajućim kućama dogovoreno da će ono što bude uzeto na jednom mestu, biti nadoknađeno na drugom.
On je istakao da je moguće da će neki od predloga biti i predmet razgovora sa Međunarodnim monetarnim fondom, krajem avgusta, tako da će se posle toga znati "gde će biti njihovo mesto" u zakonskim propisima.
Ilić je naglasio i da je poželjno da se na finansijskom tržištu Srbije razvijaju i druge vrste usluga osim bankarskih i napomenuo da se izdavanje dugoročnih hartija od vrednosti ne očekuje pre kraja godine.
