Izvor: B92, 23.Jan.2011, 17:30   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pola plate ode na hranu i stan

Beograd -- Više od pola plate u Srbiji odlazi na hranu i troškove stanovanja. U poslednje 2 i po godine u Beogradu udvostručen broj narodnih kuhinja.

Budući da pola primanja jedne porodice u Srbiji odlazi na egzistencijalne potrebe, na dnu liste prioriteta su ulaganje u zdravlje i obrazovanje.

Iako je u Beogradu prosečni životni standard znatno viši u odnosu na neke delove Srbije, broj narodnih kuhinja je dupliran.

Kada čuju da decembarska inflacija >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << od 10,3 odsto neće padati još šest meseci, građanima Srbije ne preostaje ništa drugo nego da se odreknu i poslednjih zadovoljstava kupovine.

U zemlji koja ima 730.000 nezaposlenih, ni oni koji rade ili primaju penzije ne mogu sebi da priušte ništa više od hrane.

Pojedini sugrađani objasnili su za B92 kako troše svoja mesečna primanja:

"Pa ne kupujem ništa, penzioner sam.”

"Na decu. Na decu najviše.”

"Samo za hranu, samo za hranu zaista. Ništa više... Vrlo teško, ako bi čovek planirao banju morao bi na kredit ili da se snalazi.”

"Ostane za Aleksu - za igračke i za njegovo uživanje. A za nas ostane ali za rođendane.”

Da u novčanicima posle izdvajanja za hranu i decu ne ostane mnogo pokazuje i statistika koja otkriva da se samo 0,7 posto mesečnih prihoda koristi za obrazovanje, a 4,5 za zdravlje.

Mnogi zato izlaz nalaze u alkoholu i duvanu za šta prosečna srpska porodica izdvoji identično kao i za zdravlje - 4,4 odsto.

Ekonomista Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović objašnjava da građani Srbije više od pola plate daju za hranu i stanovanje.

"Oko 56 odsto raspoloživih prihoda domaćinstva otpada na podmirivanje egzistencijalnih potreba - troškove stanovanja i hrane. Samo na hranu odlazi 41 odsto raspoloživih prihoda”, navodi on.

"Primera radi u Bugarskoj je povoljnija situaicja - 34,7 odsto troškova njihovog domaćinstva odlazi na potrebe podmirivanja hrane što samo govori koliko je Srbija i u regionu izuzetno loše pozicionirana”, upozorava Đogović.

U Beogradu dupliran broj narodnih kuhinja

I u najurbanijem delu Srbije, gradu Beogradu, čak oko 90.000 porodica prima neki vid socijalne zaštite, mada ne spadaju svi u kategoriju ugroženih.

Sve više korisnika narodnih kuhinja (FoNet, arhiva)

Najugroženijih je 10.185 Beograđana koji svoj obrok dobijaju u narodnim kuhinjama.

Gradski sekretar za socijalnu zaštitu Vladan Đukić priznaje da je u odnosu na prošlu godinu, povećan broj narodnih kuhinja.

"U odnosu na prošlu godinu, broj je povećan. Međutim, tu moramo da uzmemo u obzir i godišnje doba i ekonomsku situaciju i efekte ekonomske krize”, kaže on.

Broj narodnih kuhinja u prestonici u poslednje dve i po godine je dupliran i dostigao je čak 46. Za sada su tragični ishodi izbegnuti.

"U drugim velikim gradovima, svetskim metropolama, ljudi umiru od gladi. Kod nas još nismo imali takvih slučajeva”, poručuje Đukić.

U glavnom gradu očekuju više i od republičke vlasti, pre svega zakonske osnove za pomoć. Ipak, sugrađanima kojima je pomoć potrebna nije bitno da li stiže iz gradske ili republičke kase.

Nastavak na B92...