Izvor: B92, 18.Sep.2011, 04:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pola planete strahuje zbog posla

Beograd -- Od svega što je u vezi sa finansijskom krizom, visoka nezaposlenost širom sveta najvidljiviji je pokazatelj potrebe za hitnim ekonomskim oporavkom.

Dok se svetska ekonomija usporava, broj nezaposlenih porastao je za 13 miliona u odnosu na vreme pre krize.

Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) upozorila je, stoga, krajem nedelje svetske vlade da se što pre suoče sa dugoročnom nezaposlenošću, koja posebno pogađa mlade.

U svetu je danas >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 205 miliona ljudi bez posla. Oko polovine zaposlenih u svetu, što je više od milijardu i po ljudi, međutim, prema podacima Međunarodne organizacije za rad iz 2009. godine, radi na "ranjivim” radnim mestima. Oni su ili samozaposleni, ili rade u loše plaćenim porodičnim poslovima.

TRAŽE SE STRUČNJACI

Uprkos visokoj stopi nezaposlenosti, 34 odsto poslodavaca u svetu se žali da ne može da popuni potrebe za radnicima, preciznije dobro obrazovanim ljudima. Najteže se nalaze tehnički i finansijski stručnjaci. U američkoj "silikonskoj dolini” početni "paket” inženjera za softvere porastao je sa 85 hiljada dolara godišnje iz 2008, na 98.000 dolara ove godine.

Posebnu kategoriju "beznadežnih” čine dugoročno nezaposleni, kojima se sa svakim narednim danom bez posla umanjuju šanse da ga ikada nađu. U SAD se čak za 10 procenata u poslednje četiri godine povećao broj dugo nezaposlenih - oni sada čine gotovo trećinu od ukupnog broja Amerikanaca bez posla.

"Ovo ima ozbiljne političke implikacije, od kojih nije pošteđen ni predsednik SAD, Barak Obama, koji rizikuje da izgubi i sopstveni posao snova zbog nesposobnosti da otvori nova radna mesta", primećuje britanski nedeljnik Ekonomist.

Kada je Obama ušao u Belu kuću, nezaposlenost u SAD je bila osam procenata, da bi se danas, sa približavanjem predsedničkih izbora za koje se ponovo kandidovao, izdigla iznad devet odsto, neprijatno asocirajući na vreme velike depresije iz prošlog veka. Preko Atlantika, situacija je još dramatičnija.

U krizom poljuljanoj evrozoni, poslovi, žrtvovani zbog mera štednje posebno u javnom sektoru, izveli su desetine hiljada ljudi na proteste, od kojih se mnogi ne smiruju, poprimajući na momente opasne tonove nasilja. U Španiji je više od 20 procenata nezaposlenih, u Irskoj gotovo 15 odsto, Slovačkoj preko 13, Portugalu preko 12 procenata...

Izvan sveta najrazvijenijih država, inače najviše pogođenih rastom nezaposlenosti, i „Arapsko proleće", tokom koga je svrgnuto nekoliko režima, delom je inicirano ogromnim brojem mladih, nezaposlenih ljudi. Čak i u rastućim ekonomijama Kine i Indije, u kojima su mnogi došli do posla zahvaljujući seobi biznisa sa Zapada na Istok, sada raste zabrinutost zbog nedostatka pristojnog zaposlenja, posebno za mlade.

Obe zemlje imaju stotine miliona onih koji žive u teškom siromaštvu, posebno u seoskim sredinama, za koje je zaposlenje jedina nada da se spasu od bede. Nada, koja je, čini se, na njihovoj strani.

Bogati sve bogatiji, siromašni sve ujednačeniji

Tehnološke inovacije i globalna povezanost, naime, više od aktuelne krize, dugoročno menjaju sliku svetskog tržišta rada. Stoga su očekivanja stručnjaka da će nezaposlenost da ostane relativno visoka u bogatim ekonomijama, dok će imati tendenciju snižavanja u siromašnijim državama.

Nobelovac Majkl Spens u američkom časopisu "Forin afers” precizira da u najrazvijenijoj svetskoj ekonomiji, SAD, globalizacija nije gotovo uopšte uticala na radna mesta u vladinom i sektoru zdravstva. Ali zato se sektorima namenjenim globalnom tržištu, situacija znatno menja.

Stručnjaci primećuju da postoji snažna veza između obrazovanja, visokih zarada i manjeg rizika od nezaposlenosti. Broj nezaposlenih neobrazovanih u SAD je u duplo većem porastu od obrazovanih. Fizički i poslovi koji zahtevaju niže obrazovanje preselili su se iz SAD u Kinu, ali sada i u najmnogoljudnijoj zemlji sveta plata u fabrikama "tone”. U Kini je, stoga, najveći izazov u narednih pet godina otvaranje poslova. To nije jednostavan zadataka imajući u vidu da se kineska mala i srednja preduzeća suočavaju sa višom cenom sirovina, uz istovremeno visoka izdvajanja za električnu energiju, dok u odnosu na velike firme nisu konkurentna ni po poreskim olakšicama, niti po pozajmicama.

"Dugo su SAD, i u određenoj meri bogate zemlje, uživale u prednostima slobodne zemlje, mnogo imigrantske radne snage i novih, moćnih tehnologija. Ali tokom proteklih 40 godina, ove prednosti su bledele i Amerika se našla na tehnološkoj zaravni. Internet je obezbedio mnogo koristi za korisnike, ali mnogo manje profita, i relativno malo novih poslova", primećuje Tajler Kovin, autor knjige "Velika stagnacija”.

Svetu su potrebne mnoge reforme, ukazuje OECD. Ali promena obrazovnih profila, strukturne reforme, izmene u sistemu oporezivanja, kao i socijalne sigurnosti dugotrajni su, i kako se već pokazuje, bolni procesi.

U međuvremenu, pojavljuju se novi dobitnici, ali i novi gubitnici. Seoba poslova na tržišta sa jeftinijom radnom snagom najpre je na Zapadu koštala posla one sa skromnim kvalifikacijama, da bi bili "napadnuti” i obrazovaniji koji rade rutinske poslove, a onda i stručnjaci.

Stručnjaci iz zemalja u razvoju, vični kompjuterima, ili administrativnim poslovima, počeli su da izbacuju iz igre njihove kolege na Zapadu, čija radna mesta poslodavcima postaju suviše skupa. Politički nije izvesno da će vlade, posebno u bogatim zemljama, bezuslovno otvoriti vrata masovnim migracijama, ali za pojedine stručnjake računica je jasna.

"Globalni BDP mogao bi da se udvostruči ukoliko bi se uklonile barijere za globalno kretanje radne snage", smatra Majkl Klemans, u članku posvećenom ekonomiji i migracijama.

U međuvremenu, jedino je izvesno da ekonomska kriza, kombinovana sa globalnim povezivanjem i tehnološkim razvojem, stvara potpuno novu klimu na globalnom tržištu rada. To ne utiče isključivo na broj poslova, već i na njihov kvalitet, visinu zarada, beneficije, i bezbednost na radu.

Uzdizanje iz siromaštva je, na kraju, globalno smanjilo razlike u primanjima, ta tendencija se nastavlja. Ali su istovremeno, takođe globalno, povećane razlike između najbogatijih i siromašnih, ili pojednostavljeno rečeno, sve bogatijih poslodavaca i sve ujednačenije slabo plaćenih radnika.

Nastavak na B92...

S media: Pola sveta strahuje za posao