Izvor: B92, 02.Nov.2011, 03:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pola Srbije živi od državnih jasli
Beograd -- U skoro 100 opština i gradova Srbije proizvodnja izgubila bitku sa administracijom. Da nije uprave, bez plate bi bila polovina zaposlenih u Preševu, Opovu...
Prerađivačka industrija u Malom Crniću hrani slovom i brojem dva zaposlena. Platu iz budžeta prima 293 stanovnika, što je malo manje od trećine ukupno zaposlenih.
Ova grana industrije je bitku s javnim sektorom izgubila i u Sokobanji, Crnoj Travi, Savskom vencu, Medveđi, Golupcu... Državna služba u >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tim mestima angažuje i do 20 puta više radnika.
Da nije javne uprave, obrazovanja i zdravstva, bez plate bi bila skoro polovina svih zaposlenih u Preševu, Opovu, čak 41 odsto u Bojniku i skoro isti udeo u Tutinu, Medveđi, koji procenat manje u Ćupriji. Privatni sektor jedva opstaje u malim opštinama Srbije, naročito na jugu i istoku zemlje.
OBLASTI
Zaposleni u upravi, obrazovanju i zdravstvu čine 35 odsto zapolsenih u Topličkom kraju. U Nišavskom okrugu u ovom delu javnog sektora radi 28,2, a u Nišu 28,1 odsto radnika. U Jablaničkom okrugu javni sektor nosi 28 odsto zaposlenosti, a u Zaječarskom - 27,3 odsto. Privatni sektor najjači je u Kolubarskoj oblasti, jer upošljava više od 62 odsto zaposlenih. Sledi Beograd, pa moravička oblast.
"Očekivao sam da će analiza dokazati da je najveći udeo radnika u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu u ukupnoj zaposlenosti u Beogradu i u malim siromašnim opštinama", objašnjava ekonomista Miroslav Zdravković.
On dodaje da su ga podaci razuverili po pitanju prestonice, jer ovi delovi javnog sektora angažuju blizu 19 odsto zaposlenih, što je skoro najmanje u državi.
Zdravković kaže da je u Beogradu najveća stopa zaposlenosti u svim drugim oblastima, dok je u siromašnim opštinama privatni sektor slab.
"To su predeli pogođeni 'belom kugom', poput Topličke oblasti. Reforma zdravstva i obrazovanja ovde ne bi smela da smanji broj zaposlenih, jer ako oni ne bi primali platu, ne bi bilo nikoga da pokrene bilo kakvu proizvodnju. U tom slučaju ne bi bilo nikoga ko bi imao kakva takva primanja", naglašava on.
Odnos zaposlenih u prerađivačkoj industrija i onih u javnom sektoru pokazuje da je proizvodnja "poražena" u malo manje od 100 gradova i opština Srbije. U skoro 70 mesta makar koji radnik više radi u proizvodnji nego u administraciji, školi i domu zdravlja i bolnici.
"Najbolji je odnos u Arilju i Rači. To nam samo pokazuje koliko jedna otvorena fabrika menja statistiku, ali i da je važan svaki takav pozitivan pomak. U Arilju je naspram 2.308 radnika u industriji, 606 zaposlenih u upravi, obrazovanju i zdravstvu. U Rači je 1.300 u industriji, a 343 u javnom sektoru", dodaje Zdravković.
