Izvor: Politika, 03.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokušaj Narodne banke da ojača dinar
Povećanje obaveznog depozita sa 20 na 30 odsto za pozajmice u stranoj valuti sprečiće pre svega najsiromašnije da se „zakrpe” nekad najomiljenijim keš kreditom
Građani koji imaju male prinadležnosti sve teže će moći da se zadužuju kod banaka. Povećanje obaveznog depozita sa 20 na 30 odsto za pozajmice u stranoj valuti sprečiće pre svega najsiromašnije da se „zakrpe” nekada najomiljenijim keš kreditom. Prosečni gotovinski kredit iznosi 120.000 dinara, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što potvrđuje da ga uzimaju pre svega građani s nižim primanjima kako bi pokrili razne tekuće troškove, a neki i da bi tako preživeli. Kaiš će im dodatno stegnuti i tretiranje pozajmice po tekućem računu od 1. jula kao kredit.
Ali, s druge strane, NBS građanima šire otvora bankarska vrata za dinarske kredite, jer na njih ukida depozit. Istina, čisti dinarski krediti bez valutne klauzule tek počinju da nalaze svoje mesto na srpskom tržištu, jer ih ne odobravaju sve banke. Uz to su i skuplji.
Banke su i do sada sve svoje usluge skupo naplaćivale. Kamate na kratkoročne pozajmice, koje se najviše i traže, iznose od 13 do 24 odsto, na kreditne kartice od 24 do 30 odsto, a na dozvoljeni minus od 25 do čak 35 odsto godišnje. Banke se posle najnovijih mera NBS, koje tek treba da stupe na snagu, od sredine ovog meseca, sada preračunavaju i tek posle računica slede nove cene kredita, ako ih bude.
– Nove mere NBS neće bitnije promeniti cenu dinarskih kredita. Samo će znatno olakšati uslove za njihovo dobijanje, jer građani neće morati da daju banci depozit ili učešće. Po tom osnovu moglo bi da dođe do povećanja obima dinarskih kredita – kaže Miodrag Tašin, direktor poslova sa stanovništvom u Hipo Alpe Adrija banci, uz napomenu da promena referentne kamatne stope NBS odlučujuće utiče na buduće korigovanje kamata na dinarske kredite.
Neizvesnost kretanja referentne kamatne stope, ističe i dr Goran Pitić, predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, povećava neizvesnost bankarskih kamata. Razlika između kamata na kredite u evrima i dinarima i dalje je velika, tako da će se gađani koji ne budu mogli da izdvoje 30 odsto za depozit opredeljivati za dinarske kredite uz veću kamatu.
Krediti indeksirani u evrima, za koje je inače interesovanje splasnulo otkako se odobravaju na rok do dve godine su povoljniji (što se vidi i iz primera u tabeli). Ali, ubuduće se mora za deviznu pozajmicu imati bezmalo trećina od traženog iznosa za depozit. Na tih 30 odsto sopstvenih para, koje leže u banci u naredne dve godine, banke ne plaćaju kamatu koju naplaćuju na ukupan iznos kredita.
Centralna banka zapravo očekuje da se svi okrenu domaćoj valuti – uz veću dinarsku štednju, da banke ponude i više dinarskih kredita, ali i da ukupna ekonomija zemlje bude u znaku dinara, umesto evra.
Međutim, budući da je osnovna kamatna stopa NBS podignuta na 14,5 odsto, a da banke najnovijom merom moraju da izdvoje deset odsto obavezne rezerve za devizne depozite u dinarima, kamate na kredite u domaćoj valuti će, kako se može zaključiti iz razgovora sa bankarima, i dalje biti relativno visoke.
B. Dumić
[objavljeno: 04/04/2008.]
