Izvor: Blic, 19.Feb.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokrenuta
Advokat Branislav Tapušković o eventualnom mitu pri prodaji 'Telekoma'
Pokrenuta istraga u Italiji
TORINO - Mito italijanskim učesnicima u kupoprodaji 'Telekoma Srbija', najpre pominjano u visini od 32 miliona maraka, jučerašnja italijanska 'Republika' 'svela' je na blizu 18 miliona maraka uplaćenih na, kako se navodi, dva tajanstvena računa kod 'Paribas banke' u Frankfurtu i banke 'Berklis' u Londonu.
'Republika' navodi izvor iz tužilaštva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Torinu, koji veruje da je prekršen građanski zakonik, odnosno da je STET podneo lažni izveštaj - prikazao lažne podatke u završnom računu za 1997. godinu. 'To je prestup koji čine administratori i generalni direktori, koji u izveštajima preduzeća lažno prikazuju činjenice ili potpuno ili delimično prikrivaju činjenice', objašnjava list i navodi da je mogućnost ovakvog prestupa 'u osnovi istrage koja će po svoj prilici biti složena i zahtevna, tako da ju je glavni tužilac Marčelo Madalena poverio trojici kolega: pomoćniku Brunu Tintiju i zamenicima Robertu Furlanu i Paulu Storariju.
Tužilac Tinti najavljuje sakupljanje sve korisne dokumentacije, 'a onda će, ako se pojave nepravilnosti, istraga biti nastavljena'. Već se proverava izveštaj revizorske kuće 'Kupers i Librand', koja je napravila prvi bilans 'privatizovanog' 'Telekoma Srbija'. Utvrđuje se kada su i u kojoj meri izdaci STET registrovani u bilansu.
Kako je otkrila 'Republika', operacija 'Telekom Srbija' je skupo koštala STET, koji je platio 701.770.000 maraka i to tako što je 'zvanična' kvota od nešto više od 683 miliona 10. juna 1997. godine uplaćena na račun banke 'Juropijan popjular' u Atini, a 'poluzvanična' kvota od gotovo 18 miliona maraka dan kasnije na 'dva tajanstvena bankarska računa u Frankfurtu i Londonu, namenjena dvema još tajanstvenijim firmama'.
'Zvaničnih' 683 miliona maraka je 'stavljeno na raspolaganje ministru Milanu Beku, ‘blagajniku’ Miloševićeve vlade', navodi rimski list, 'koje je Beko u vrećama prebacio iz Atine u Beograd'.
'Da li je ‘poluzvanična’ suma zapravo mito? Ako jeste, koliko se od tog novca vratilo u Italiju? Bez obzira na to gde su se obavljale operacije i gde je završio novac, torinsko tužilaštvo se poziva na teritorijalnu nadležnost i namerava da sprovede istragu o eventualnom lažiranju završnog računa, jer je ‘završni račun STET napravljen i podnet u Torinu, a i skupštine akcionara održane su u Torinu’', zaključuje jučerašnju storiju o kupoprodaji srpskog telekoma 'Republika'. Kazna i do 10 godina
BEOGRAD - Afera oko prodaje akcija srpskog 'Telekoma' italijanskim i grčkim akcionarima 1997. godine, tajnost ugovora i nepovoljne odredbe po našu stranu, na koje su ukazali i v.d. generalnog direktora 'Telekoma' Draško Petrović i savezni ministar telekomunikacija Boris Tadić, poprimila je još veće razmere nakon pisanja italijanske 'Republike' o navodnom davanju mita srpskog režima na čelu sa Slobodanom Miloševićem italijanskom partneru od 32 milion maraka, radi hitnog sklapanja posla u uslovima sankcija i teške ekonomske krize u Srbiji.
Prema rečima Milenka Radića iz Fonda za razvoj demokratije, samo davanje provizije nije sporno i poznato je u međunarodnim ugovorima, ali ostaje pitanje da li je ta provizija isplaćena od iznosa dobijenog od stranih partnera ili je to dato 'preko toga', odnosno za koju cenu je 'Telekom' stvarno prodat. Radić postavlja pitanje i zašto je taj iznos umesto zvaničnom posredniku u poslu, britanskoj firmi 'Nat vest markets', koju je tada zastupao bivši britanski ministar spoljnih poslova Daglas Herd, uplaćen firmi u Frankfurtu pod imenom 'Nat vest sekjuritis limitid'.
- Ova činjenica unosi dodatnu sumnju i postavlja se pitanje da li je neko time nešto pokušao da sakrije - kaže Radić, napominjući da je obrazloženje da je tajnost ugovora bila obavezna netačno, jer se radi o javnim preduzećima, 'pošto je 29 odsto akcija prodato holandskoj firmi SIN, a ne italijanskoj STET, kako su to zvaničnici tvrdili'.
Advokat Branilsav Tapušković takođe ističe da je pri svakom sklapanju ugovora uobičajeno davanje provizije, ali 'ako je ona završila na privatnim računima i u privatnim džepovima, a ovde se tvrdi da je taj novac završio u džepu Slobodana Miloševića, onda je to vrlo teško krivično delo'.
- Težina takvog krivičnog dela zavisi od količine para koje su date ili uzete. Kazne su tu vrlo visoke i mogu ići i do 10 godina zatvora. Zato ne znam šta čekaju naša tužilaštva i zašto se ne pokreće istraga, jer bi bilo strašno oklevati i ne pokrenuti istragu posle ovoliko napisa u stranoj i domaćoj štampi - kaže Tapušković, napominjući da na sporost pokretanja istrage utiče i stanje u tužilaštvima, koje je 'još na mrtvoj tački'. K.P. Tadić: Proverićemo da li je bilo mita
BEOGRAD - Savezno ministarstvo za telekomunikacije već radi na istraživanju stanja u 'Telekomu' i ugovora o prodaji akcija, i ako se nakon provera ispostavi da je bilo korupcije i davanja mita, biće podnete krivične prijave protiv odgovornih - kaže za 'Blic' Boris Tadić, savezni ministar telekomunikacija, demantujući da je za italijansku 'Republiku' rekao da se radi o 'međunarodnom slučaju korupcije u koji su umešani i Herd i Lamerto Dini'.
- Naša namera je da se napravi revizija ugovora o prodaji. Nadam se da to neće biti putem arbitraže, koja nam ne odgovora, već dogovorom sa stranim partnerima i na nivou vlada. Tražio sam sastanak sa direktorom italijanske firme STET i očekujem da ću za desetak dana
