Izvor: B92, 13.Nov.2009, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pojeftinjenje hrane diskutabilno
Beograd -- Proizvođači podsećaju da cene prehrambenih proizvoda padaju već nekoliko meseci unazad, ali su podeljenog mišljenja da li bi takav trend mogao da se nastavi.
Najmanje optimizma imaju pekari jer, iako je cena pšenice ove godine bila daleko niža od prošlogodišnje, tvrde da drugi inputi u proizvodnji ne otvaraju dovoljno prostora za pojeftinjenje.
"Već dve godine hleb u maloprodaji košta između 30 i 40 dinara, pa iako je ove sezone cena >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pšenice nešto niža, to se nije u istom procentu odrazilo i na pojeftinjenje brašna. Razlog je to što je većina otkupljivača novac za kupovinu ovogodišnjeg roda obezbedila iz bankarskih kredita, pa su se više kamate i skok evra u odnosu na prošlu godinu, ugradile u cenu brašna."
"I cene goriva više su za 15 do 16 odsto. Posebno veliki industrijski proizvođači hleba ovoga puta moraju da uračunaju i rizik od epidemije gripa jer računaju sa mogućnošću da im i do 40 odsto radne snage u jednom trenutku bude na bolovanjima", kaže Zoran Pralica, predsednik Unije pekara.
Sima Matić, direktor Žitovojvodine, koja okuplja velike industrijske proizvođače hleba, potvrđuje da snižavanje cena u toj grani može da bude samo simbolično.
"Industrijske pekare pokrivaju oko 25 odsto tržišta i teško je očekivati da će cene hleba zavisiti od njih, iako su glavni snabdevači megamarketa. Mnogo veći uticaj imaće mali proizvođači, ali problem je to što mnogi od oko 7.000 malih pekara posluje u sivoj zoni. Prema našim procenama, oko jedne trećine godišnjeg roda pšenice završi u sivoj zoni, pa iako je Ministarstvo trgovine počelo da primenjuje neke od mera za suzbijanje nelegalne trgovine brašnom, rezultati još nisu vidljivi", tvrdi za naš list Matić.
Tako su sa skepsom dočekane najave ministra trgovine i usluga Slobodana Milosavljevića da će u narednih meseci doći do pojeftinjenja osnovnih životnih namirnica, pre svega hleba, brašna, mesa i prerađevina.
Meso ove godine više puta pojeftinilo
Proizvođači mesa podsećaju da je ove godine u nekoliko navrata došlo do pada cena, a podsećanja radi, kilogram junetine u januaru je koštao između 550 i 600 dinara, dok se prosečna cena u septembru kretala nešto iznad 450 dinara.
I za kilogram svinjskog buta početkom godine trebalo je izdvojiti od 460 do 500 dinara, a trenutno se najavljuju i sniženja aktuelne cene koja iznosi oko 430 dinara za tu kategotiju svinjskog mesa.
Milan Jozanov, direktor Industrije mesa Matijević, kaže da su u toku sniženja gotovo svih artikala u njihovim prodajnim objektima.
"Svinjsko meso jeftinije je za oko deset odsto, dok su cene junetine nepromenjene, a organizujemo nedeljne akcije sniženja mesnih prerađevina za 10 do 20 odsto. Na taj način pokušavamo da zadržimo potrošače i obezbedimo stabilan obim prometa. Takav potez bio je neophodan jer i pored smanjenja kupovne moći potrošača troškovi poslovanja ne beleže pad. Na drugoj strani, prihod mora da pokrije troškove proizvodnje, ali i zarade za oko 1.300 zaposlenih", ističe Jozanov.
Činjenica je da potrošači mogu da kupe i druge proizvode kojima cena iz dana u dan beleži pad. Jedan od takvih artikala je i šećer, koji je u megamarketima do skoro koštao 59,5 dinara za kilogram, a unazad 15-tak dana može se pazariti i za 56,5 dinara.
Ipak, u kompaniji Sunoko, u čijem vlasništvu posluju četiri šećerane, rečeno nam je da bi najavu ministra trgovine trebalo uzeti sa rezervom jer skupi energenti limitiraju nivo cena.
„To se posebno odnosi na ratarstvo, odnosno na poljoprivredne proizvode, u čijoj je proizvodnji učešće energenata zanačajno", kažu u Sunoku.
Oni podsećaju da je cena šećera zabeležila veći pad u Evropskoj uniji (oko 15 odsto) jer je tona prošle godine koštala 530 evra, dok je ove godine oko 460 evra. U Sunoku podsećaju da, preračunato u evrima, i domaće šećerane imaju isto pojeftinjenje, ali to se u dinarima nije odrazilo ne samo zbog višeg kursa, nego i zbog poskupljenja energenata koji su uticali na cene.
