Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Okt.2015, 13:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poglavlje 8 - igrajmo se, ali fer

Pre nekoliko dana, Beograđani su dobili račun za komunalne usluge uvećan za 200 dinara, uz navod da je reč o osiguranju stana od različitih vrsta štete. Korisnike prethodno niko nije pitao da li žele da se osiguraju baš kod navedene osiguravajuće kuće i da li im je uopšte potrebno osiguranje - cena je jednostavno uključena u ukupan iznos računa. Tek nakon što su mediji počeli opširnije da pišu o tom slučaju, javno preduzeće nadležno za komunalije objasnilo je da će građanima >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koji ne žele osiguranje uplaćeni iznos biti refundiran, odnosno da će - ako samo malo pričekaju - dobiti nove račune, bez te problematične stavke.

Mnogo je u ovoj priči spornih elemenata, a jedan od njih tiče se i konkurencije: kako je i zašto odabrana baš osiguravajuća kuća koja je odabrana, kakve su bile ponude drugih kuća i da li ih je uopšte bilo, otkud javnom preduzeću pravo da bezočno favorizuje jednu privatnu firmu? Upravo tim i takvim pitanjima, ovih se dana bavi Komisija za zaštitu prava konkurencije, a rezultati te istrage biće nesumnjivo zanimljivi.

Nije ovo, naravno, ni prvi ni jedini slučaj onoga što se obično naziva nelojalnom konkurencijom, a što u praksi obično podrazumeva korupciju, lošu organizaciju državnih institucija i razne druge manjkavosti sistema. Svake godine poljoprivrednici muku muče što s mlekarskim monopolima, što s monopolima vlasnika hladnjača ili silosa, što s inostranim proizvođačima koji im bukvalno (pre)otimaju tržište.

Nadležni u državnim apotekama već se neko vreme žale na nelojalnu konkurenciju privatnih apotekara, a sva je prilika da će i u medijskim krugovima uskoro početi ozbiljna rasprava o činjenici da tržištem štampe i elektronskim medija upravljaju dve ili tri moćne kompanije koje bi uskoro mogle da "pregaze" sve manje moćne "igrače".

Osmo poglavlje u pregovorima o pridruživanju Evropskoj uniji tiče se upravo konkurencije i predstavlja jedno od najkompleksnijih i najzahtevnijih u pregovaračkom procesu. Pravne tekovine koje se tiču ove teme, obuhvataju tri oblasti: konkurenciju u užem smislu (borba protiv monopola i koncentracije vlasništva), politiku kontrole državne pomoći i liberalizaciju državnih preduzeća.

Zanimljivo je da su nove članice EU najviše problema imale s drugom stavkom, odnosno sprečavanjem državne pomoći koja narušava ili bi mogla da naruši konkurenciju na unutrašnjem tržištu: pravilo je, naime, da samo Evropska komisija donosi odluku o tome da li je pomoć koju je država članica odobrila nekom preduzeću, u skladu sa zajedničkim tržištem (istog trenutka kada država pristupi Uniji, sva ovlašćenja za ispitivanje mera državne pomoći prenose se na Evropsku komisiju).

U tom smislu, veliki su izazovi i pred javnim preduzećima ili preduzećima kojima država omogućava neka posebna prava: pre stupanja u članstvo EU, takva preduzeća trebalo bi da budu sistemski restrukturirana, kako bi bila u skladu s evropskim regulativama.

Što se građana i građanki tiče, ovo poglavlje doneće im prilične uštede i određenu dozu sigurnosti u svakodnevnom funkcionisanju. Ukidanje monopola i uspostavljanje zdrave konkurencije omogućava snižavanje cena, bolji kvalitet robe i usluga, sprečavanje zloupotreba na tržištu, kao i veću mogućnost izbora.

Zahvaljujući restriktivnijoj regulativi i strožijoj kontroli, postoji osnovana nada da će Srbija jednog dana biti država u kojoj cenu nekog strateški važnog artikla ne određuju dva tajkuna, u kojoj bilo koji segment tržišta ne može da bude u rukama tri jake kompanije, ali i država u kojoj direktor javnog preduzeća i ne pomišlja da svojim korisnicima "na kvarno" poturi uslugu koju nisu tražili, koja im ne treba i o kojoj ne znaju ništa.

Naravno, teško je zamisliti takvu idilu u trenutku dok se na granicama Unije događa ono što se događa, a na tržištima država koje nisu članice, gospodare moćne firme (iz Unije) kojima su evropska pravila bila suviše kruta. Teško je zamisliti, ali daleko od toga da je zamisao nerealna.

Kao i u većini drugih oblasti, potrebno je samo malo podviknuti onima koji gospodare državnom-javnom imovinom, a istovremeno dobro "protresti džepove" onima koji su se naprasno obogatili i počeli da "zavode red" u svakoj oblasti koje su se dotakli.

Jednostavno, zar ne?

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...