Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Jul.2015, 11:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poglavlje 19 - bolji život, premijerno

Kad se u Srbiji pomene socijalna politika ili zapošljavanje, to pod obavezno podrazumeva priču o problemima, zakonskim manjkavostima, bahatosti onih koji tako manjkave zakone primenjuju, a u poslednje vreme i vrlo čudne, ponekad antologijske, izjave resornog ministra Aleksandra Vulina.

No, čak i da sve to nije tako - da je Srbija, nekim čudom, zemlja u kojoj zaista "cveta hiljadu cvetova", oblast socijalne politike i zapošljavanja, na koju se odnosi poglavlje 19 u sklopu pregovora >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << sa EU, bilo bi jedno od najsloženijih: i mnogo uređenije države silno su se namučile, dok se tu nisu uskladile s evropskim standardima.

U okviru ovog poglavlja, naime, razmatraju se politika zapošljavanja i socijalnog dijaloga, prava radnika u slučaju stečaja i tehnoloških viškova, kretanje radnika i socijalna sigurnost radnika migranata, jednak tretman žena i muškaraca, obezbeđenje najboljih uslova rada, zdravstvena zaštita radnika i zaštita na radu, zaštita javnog zdravlja, briga o starim ljudima, borba protiv siromaštva, radna integracija manjinskih grupa, profesionalna obuka mladih.

Postoje i posebna obavezujuća pravila koja zabranjuju diskriminaciju po bilo kom osnovu - rasnom, etničkom, verskom, po osnovu invaliditeta, starosne dobi i seksualne orijentacije.

Stvar donekle olakšava činjenica da se evropsko pravno nasleđe čije se usvajanje smatra neophodnim, odnosi samo na zapošljavanje, dok je socijalna politika i dalje u nadležnosti pojedinačnih država. To ipak ne znači da je u toj oblasti moguće "slobodno tumačenje" zakona i ljudskih prava: iako ne postoji jedinstvena pravna regulativa, smatra se da su države obavezne da se pridržavaju osnovnih standarda objedinjenih u tzv. Socijalnoj povelji, odnosno Povelji o osnovnim socijalnim pravima.

Glavni cilj onoga što se nalazi u poglavlju 19 neuporedivo je jednostavniji za objašnjavanje, od ciljeva proklamovanih u drugim pregovaračkim poglavljima: najvažnije dostignuće jeste bolji i kvalitetniji život građana i građanki Evropske unije. To praktično znači da se teži ka tome da svako kome je potrebno može da postane korisnik socijalnih usluga, da radnici budu što bolje obrazovani, da bude što veći procenat zaposlenih ljudi, da se posebna pažnja obrati na grupe koje su inače slabije prisutne na tržištu rada, da svakom budu omogućeni sigurni i održivi prihodi, da radnici i korisnici socijalnih usluga budu tretirani kao ljudi, a ne kao stoka.

U našem slučaju, to bi pre svega značilo transparentnu i logičnu politiku zapošljavanja - a ne da se, na primer, najpre donese Uredba o zabrani zapošljavanja u državnim institucijama, zatim najavi ukidanje te uredbe i novi zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru, što sve zajedno rezultira haosom i desetinama hiljada ljudi čiji je status neizvesan.

To takođe znači da čovek koji kaže da neće zapošljavati "preko veze", kao što je učinio direktor Kliničkog centra Niš, ne može da bude proglašen herojem, već čovekom koji samo radi svoj posao.

Pre svega, to znači da je nemoguća situacija u kojoj poslodavac trudnici ne plaća doprinose i naknade, a država je onda dodatno oporezuje zbog nemara poslodavca.

Nije, naravno, ni Evropa raj na zemlji. I tamo se zaposleni muče s različitim problemima i preprekama, i tamo je dug put do socijalnih službi i državne pomoći, a još duži do boljeg života.

Ipak, Srbija je u tom smislu nešto drugačija. Kao zemlja u kojoj većina živi na rubu siromaštva, u kojoj sistem kao da je napravljen da ponizi i zgazi "običnog čoveka" i u kojoj taj "običan čovek" mora bukvalno da se bori za opstanak - ona od svakog (pa i najmanjeg) koraka ka iole normalnom životu, može samo da profitira.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...