Izvor: Politika, 24.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pogača za istoriju
Otkad se rade istraživanja pšenice u Srbiji, hlebno žito nije imalo bolji kvalitet zrna
Novi Sad – U Srbiji ćemo od ovogodišnjeg roda pšenice jesti ubedljivo najkvalitetniju pogaču od kada se rade analize koje se bave ovom vrstom istraživačkog rada, a umesto zloslutnih prognoza sredinom aprila da ćemo verovatno uvoziti hlebno žito, sada je sigurno da ćemo izvesti oko 250.000 tona i to kada je cena pšenice na svetskim berzama dostigla astronomske visine, izjavio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je juče u Novom Sadu dr Srbislav Denčić, upravnik Zavoda za strna žita u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.
"Neverovatno visok kvalitet pšenice još na početku žetvene kampanje je sve iznenadio, jer se malo ko tome nadao i sigurno je da će se održati sve do kraja žetve ukoliko nas ne zadese malo verovatne vremenske nepogode. Analize, naime, pokazuju da je sadržaj proteina u zrnu 14 procenata što prosto nismo mogli poverovati. Obavili smo i analizu 70 sorti pšenice i ni kod jedne sadržaj proteina nije bio ispod 13,5 procenata. Utvrdili smo i sadržaj glutena u zrnu i iznosi oko 30 mernih jedinica. Energija zrna za koju su neki tvrdili da navodno od nje neće biti ništa iznosi čak između 80 i 150 jedinica kvaliteta. To je utvrđeno na osnovu snage testa izmerene u specijalnom aparatu gde se ono rasteže. Uzgred, i kad je rezultat 30 do 40 jedinica kvaliteta on se može oceniti dobrim, a kamoli ovaj koji imamo sada", kaže Denčić.
Na pitanje kako to objašnjava, naš ugledni stručnjak kaže da su se, uz primenu mera u oblasti agrotehnike, jednostavno "potrefile tako optimalne vremenske prilike". To su upućeniji stručnjaci, doduše, donekle i mogli naslutiti praćenjem perioda nalivanja zrna kada su se sagledavali makromolekuli glutenina i gliadina. Meteorološki uslovi (topli dani, sveže noći) kada su se oni sintetizovali u zrnu bili su idealni za formiranje njihovog idealnog odnosa.
Denčić kaže da su đurđevdanske i spasovdanske kiše jednostavno bukvalno ne samo spasile ovogodišnji rod pšenice već i upisale, zbog kvaliteta zrna,. u istoriju ratarstva u Srbiji.
Donekle i prinosi su iznad očekivanja, ali samo gde su primenjene optimalne agrotehničke mere. Zato je izuzetna neujednačenost prinosa takođe jedna od značajnih karakteristika ovogodišnje žetve. Na području istočnog dela republike Srbije, prema granici sa Rumunijom, prinosi su na mnogim njivama svega jedna tona po hektaru, ali je u okolini Vrbasa i Srbobrana situacija sasvim drugačija, jer je sa njiva koje su već požnjevene ostvaren prinos između sedam i osam tona po hektaru. Upravo naglo promenljivi, odnosno ekstremni uslovi uzgajanja pšenice ove godine su omogućili i testiranje novih, ali i ranije stvorenih domaćih sorti.
Prema rečima dr Denčića, računa se da će ovogodišnji prosečan prinos pšenice po hektaru u republici biti oko 3,8 tona, što će Srbiji obezbediti ukupan rod od blizu dva miliona tona.
S. Živković
[objavljeno: 24.06.2007.]
.jpg)
