Izvor: Politika, Tanjug, 10.Dec.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Podsticaj za prvu pomoć

Bugarin: Dobra mera ako novac stigne odmah. – Prokopijević: Džaba podrška za neefikasne. – Labus: Ne bi valjalo da to ostane praksa

Vlada Srbije je pripremila paket podrške privredi vredan oko milijardu evra, a najveći deo pomoći – 50 milijardi dinara – biće dat kao garancija za kredite malim i srednjim preduzećima koje odobravaju poslovne banke, najavio je juče ministar ekonomije Mlađan Dinkić.

Po njegovim rečima, taj svež novac za održavanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaposlenosti i jačanje privredne aktivnosti biće obezbeđen partnerstvom vlade, NBS i poslovnih banaka. Na taj način u privredu će biti „upumpano” oko 800 miliona evra.

Prava reakcija privrede na paket podsticaja, sudeći po komentaru Miloša Bugarina, predsednika Privredne komore Srbije,bila bi:

– Da je dovoljno nije,ali mi smo siromašna zemlja ograničenih budžetskih mogućnosti. Ovo su u svakom slučaju dobre mere ili tačnije biće dobro ako taj novac ka privredi krene što pre, u januaru,a ne u maju ili junu, što bi umanjilo efekat ulaganja.Bilo bi još bolje da se tako na krizu reagovalo odmah, pre mesec ipo-dva kad i u drugim zemljama u okruženju, ali mi imamo razumevanja za docnju zbog okolnosti, odnosno kašnjenja u usaglašavanju budžeta.

Međutim, Bugarin upozorava da je preduslov za pune efekte tihulaganja monetarna stabilnost –da se ne ponovi panika zbog velikih amplituda u kretanju kursa.

Dok je privredi dobrodošao svaki milion evra više i dok,logično,poklonu u zube ne gleda, deo ekonomske struke strahuje da će državni podsticaji (koji su zapravo drugo ime za subvencije) ukloniti tržišne ida će, pod izgovorom krize, dodatno zaštititi one neefikasne, a sve zarad „oživljavanja” proizvodnje i socijalnog mira.

– Ma kakvi podsticaji!Ko može da preživi preživeće i u težim okolnostima, a one koji ne mogu da prežive džaba je podsticati. To se na kraju svede samo na korupciju i isisavanje para iz budžeta – kratko je prokomentarisao Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište.

ZaMiroljubaLabusa, profesoraPravnog fakulteta i bivšegpotpredsednika savezne i republičke vlade, nije međutimsve tako crno-belo. Nije sporno tošto država u ovim uslovima i na ovaj način pokušava da pomogne privredi, kaže Labus.

– Pod udarom krize i Amerika i Evropa su jednim okom zažmurile na državnu pomoć privredi. Situacija je zaista ozbiljna i valja naći neka rešenja koja će brzo dati rezultate, ali uz svest da je to odstupanje od nekih normalnih pravila konkurencije i tržišne ekonomije. Ne bi valjalo da to ostane praksa, da se to čini na dugi rok. Ova vrsta državne pomoći mora da bude vremenski ograničena, efikasna i da javnost o tome bude potpuno obaveštena,da zna kad se od nečega uzdržava i kad plaća za nešto da to ima smisla.

Na primedbe s drugog pola, da brojka izgleda krupna, a da zapravo, sem novine od 50 milijardi državnih garancija za bankarske kredite privredi, ostalestavke nisu veće od do sada izdvajanih, profesor Labus poziva na realnost: „Ubudžetu nema prostora za više”.

– Suština nije da se oslanjamo na državne, već da podstičemo privatne investicije i štednju,a da država samo sufinansira nešto što inače ne bi bilo finansirano iz privatnih izvora. Takođe, mada je o tome u ovim okolnostima teško govoriti, treba videti šta je sa fiskalnim podsticajima kroz smanjenje poreza. Naša fiskalna opterećenja su najveća u okruženju, mnogo veća nego u Hrvatskoj, Sloveniji, Mađarskoj ili Rumuniji.

Ideja da država sa 50 milijardi dinara garancija za povoljnije kredite pomogne privredi, po Labusu nije loša, uz napomenu da je pitanje kako će se ona sprovesti u praksi.

– Vlada mora dato učini na kredibilan način, da bankari poveruju da je ozbiljna. Međutim, problem je što ne vidim da suu budžetu predviđena izdvajanja koja bi pokrila taj izdatak. Jer, kad se daju garancije mora se nameniti i novac za slučaj da se deo kratkoročnih kredita ne naplati, da garancije postanu efektivne. Koliko znam, oni pregovaraju sa Narodnom bankom da vlada za to koristi svoje depozite kod NBS, kao pokriće za ovu meru. Ideja nije loša, ali bi bilo bolje da je to sve ušlo u budžet –smatra Labus.

Slaže se ida uvek kad država deli pare postoji sumnja kako i kome će biti dodeljene.

–To je moralni hazard. Država ne bi trebalo stopostotno da pokriva rizik bankama, jer će one onda biti nezainteresovane ko će kredit dobiti, umesto da vode računa koga kreditiraju. Banke bi morale da dele rizik sa državom, ali nema pravila u kom procentu bi to činile, što opet zavisi i od lokalnih prilika: država nema pare da to čini stopostotno, a 10-15 odsto je malo.

Ono što je, kaže, najvažnije jeste da se tačno znaza šta će se te pare iskoristiti, da opet ne završe u potrošnji umesto u investicijama. Da neko umesto struga ne kupi automobil. To ne bi bilo dobro i to neće pomoći privredi – upozorava Labus.

Vesna Jeličić

-----------------------------------------------------------

Uslovi

Dinarski krediti privredi odobravaće se preko poslovnih banaka, uz garanciju vlade u visini od 75 odsto kredita, a četvrtinu sredstava obezbediće poslovne banke koje će vršiti odabir zajmoprimca.

Na osnovu odobrene garancije vlade centralna banka će poslovnim bankama odobravati likvidna dinarska sredstva za kreditiranje privrede, sa rokom vraćanja od jedne do dve godine. Zajmoprimci će, ugovorom, biti obavezni da tokom perioda korišćenja tih povoljnih kredita garantuju održavanje postojećeg broja zaposlenih.

Privreda može da računa i na 20 milijardi dinara za kreditiranje malih i srednjih preduzeća preko Fonda za razvoj. U tom slučaju reč je o kreditima za početnike, preduzeća u nerazvijenim područjima, kao i za zanatske radnje. Oko 11 milijardi dinara namenjeno je za aktivne mere zapošljavanja, za opremanje industrijskih zona tri milijarde dinara i 1,7 milijardi dinara za podsticanje grinfild investicija. U paket finansijske podrške privredi uračunato je i 14 milijardi dinara za zajedničko ulaganje s „Fijatom”.

J. R.

[objavljeno: 11/12/2008]

Nastavak na Politika...

Poslovni magazin: Nema produžetka roka za privatizaciju