Izvor: S media, 09.Dec.2009, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podsticaj za početnike
Sa rastom kapitala i rastom klijenata Fond za razvoj je širio ponudu različitih vrsta kredita. Jedna od naših ponuda su i krediti za početnike. Ideja je bila da sa podsticajnim kreditima probudimo privatnu inicijativu pre svega kod mladih ljudi, da na taj način reše i svoje zaposlenje i zaposlenje svojih kolega. Druga ciljna grupa su nam bili stariji, koji su u tranziciji ostali bez posla, a pri tome procenjuju da mogu da se ogledaju i u privatnom sektoru - kaže Olivera Božić, direktor >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Fonda za razvoj Republike Srbije.
Program Fonda kredita za početnike ocenjen je kao veoma uspešan. Naravno, kaže naša sagovornica, da ima problema i određenih zloupotreba, ali generalno, daje dobre rezultate i to u oko 65 odsto od registrovanih pravnih lica i zanatskih radnji, što se u odnosu na zemlje koje su pre Srbije prošle tranziciju smatra uspehom.
- Krediti su od 500.000 do 2.500.000 dinara. Prosečno po podnosiocu kredita treba obezbediti oko milion dinara. Godišnje se posredstvom ovih kredita otvori oko 2.500 pravnih lica i zanatskih radnji. Po našoj evidenciji od 2005. godine registrovano je oko 12.000 privrednih subjekata, od kojih posluje najmanje 7.000, što smatramo da jeste uspeh. Najviše kredita je iz preradnih kapaciteta u poljoprivredi, proizvodnih usluga (razne vrste servisa), kao i metaloprerađivačkih grana - ukazuje Olivera Božić.
Za sledeću godinu za kredite je planirano, iz budžetskih i sredstava Fonda iz naplate, oko 2,5 milijardi dinara. U Fondu je ocena da je upravo u uslovima krize porasla tražnja za ovim kredima, jer stasava mlada generacija preduzetnika koja želi da sama rešava svoje probleme. Ove godine čak 2.000 zahteva nije rešeno, jer je bilo sredstava samo za oko 3.000 preduzetnika.
Fond za razvoj je stara institucija, osnovana još 1968, i u svom razvoju je imao nekoliko transformacija. Poslednja je izvršena 2000. godine kada je predsednik Upravnog odbora Fonda bio dr Zoran Đinđić.
- On je podržao moj predlog da se Fond umesto kreditiranja društvenih preduzeća preorijentiše na kreditiranje malih i srednjih preduzeća u privatnom vlasništvu. Do 2005. imali smo i podršku sredstava budžeta. Od pre četiri godine se finansiramo iz naplate kredita. U međuvremenu smo ostvarili i dve kreditne linije stranih banaka (bez garancije države), ukupno 45 miliona evra, i pod povoljnim uslovima stavili ih u funkciju srpske privrede - naglašava Božićeva.
Sa rastom kapitala Fonda, pored kreditiranja MSP, počelo je i kreditiranje velikih privrednih subjekata.
- Pokazali smo da i finansijska institucija u državnom vlasništvu i pored stimulativnih kamata, sa relativno malim brojem zaposlenih (lični dohoci zaposlenih nikada nisu finansirani iz budžeta) i domaćinskim poslovanjem, može da bude profitabilna i da iz godine u godinu uvećava kapital - zaključuje Olivera Božić.
Saveti preduzetnicima
- Da sačekaju objavljivanje programa za sledeću godinu, a to je približno mart 2010, i da tada registruju pravno lice ili preduzetničku radnju.
- Da razmisle koja vrsta delatnosti u njihovim opštinama ima tržište, jer plasman proizvoda i naplata su osnovni problemi početnika, a ne sredstva. Pri tom, uvek mora da se misli o kreditu koji je povoljan (jedan odsto godišnje kamate, period mirovanja 12 meseci i otplata na pet godina, tromesečni anuiteti), ali je višegodišnji kredit sa valutnom klauzulom.
- Da sami rade biznis plan koji je de fakto upitnik, jer ako ga sami popune doći će realnije do saznanja o isplativosti ili neisplativosti projekta, a pri tom će izbeći nepotreban trošak za agencije koje štancuju veoma pojednostavljene biznis planove i skupo ih naplaćuju. Ukoliko nisu u stanju da popune upitnike, savet je da odustanu od preduzetničke ideje, jer kako će da upravljaju pravnim licem kad osnovne podatke ne mogu da definišu.
- Ukoliko im je potrebna bilo kakva pomoć, mogu da se jave saradnicima u Fondu (sve besplatno), ili Agenciji za mala i srednja preduzeća koja je partner Fonda u ovom poslu.
NAJBOLJEM 30.000 EVRA
Stručni žiri se pri izboru najboljeg preduzetnika rukovodi sledećim kriterijumima:
-profitabilnost
-produktivnost
-likvidnost
-izvozni potencijal
-broj novozaposlenih tokom 2009. godine
-asortiman novoplasiranih proizvoda
-uvođenje tehnoloških inovacija
-orijentacija ka zaštiti okoline
-doprinos lokalnoj zajednici
ČLANOVI ŽIRIJA:
Vesna Perić ,direktorka Agencije za strana ulaganja i
promociju izvoza (SIEPA), predsednica žirija
-Đankarlo Miranda, zamenik predsednika IO „Banke Inteze”
-Miodrag Đidić, Ministarstvo finansija
-Milan Lalović, Privredna komora Srbije
-Dejan Jovanović, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
-Vladimir Ilić, Nacionalna služba za zapošljavanje
-Vojislav Tufegdžić, urednik u „Blicu”
