Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Nov.2017, 17:36 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počinje sezona slava
Iako se krsne slave praznuju tokom cele godine, novembrom u Srbiji počinje period kada se najviše slavi. Postoji li pravi odgovor na pitanje kako se ispravno slavi slava? Da li nas je revitalizacija religije, kojoj svedočimo, odvela u preterivanje? Jesmo li se time udaljili od religije i tradicije?
Krsna slava je jedan od najvažnijih događaja u pravoslavnim porodicama u Srbiji. Sa Sv. Petkom počela je "sezona", a samo u novembru ih ima osam. Da li se ideja o održavanju >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << veze sa precima i poreklom, o okupljanju porodice na proslavi zaštitnika danas pretvorila u nešto drugo?
Srđan Barišić, sociolog religije kaže da se ta tema danas mora staviti u kontekst transformacijskih promena, revitalizacije religije i retradicionalizacije vrednosti, te da bi se trebala razdvojiti konfesionalnost i religioznost. On dodaje da je politizacija religije uslovila da ukoliko ne slavite slavu, vi niste, uslovno rečeno, reprezentativni predstavnik svoje grupe.
"Često to ljudi rade isključivo zbog toga da bi dokazali da su oni identitetski više posvećeni tim vrednostima. To često prelazi prihvatljive norme koje je i SPC često osuđivala, da prosto ne treba praviti cirkus od svetkovina", objašnjava Barišić.
Prehrišćanski elementi u slavama su kult sunca, obilja i napretka, simbolizuje ih okrugli kolač, ali i kult mrtvih, a simbolizuje ga žito na trpezi koje istovremeno predstavlja i obnovu prirode, odnosno rađanje.
Najčešće se obeležavaju Sveti Jovan, Sveti Nikola, Đurđevdan, Đurđic, Aranđelovdan, Sveta Petka...
Tradicija da se slava nasleđuje kao i kumstvo, deo je socijalno naslednog prava i domaćin je prenosi na najstarijeg sina. Mogu je slaviti i istovremeno. Postoji kućevna slava čije je obeležavanje vezano isključivo za kupovinu kuće.
"Čovek koji je kupio novu kuću će slaviti slavu te kuće. Naravno, to neće biti tako bogata trpeza, već će biti obeleženo samo slavskim kolačem i svećom", objašnjava Aleksandra Jakovljević, kustos etnolog u Narodnom muzeju Pančevo.
U pojedinim krajevima ne mesi se slavski kolač. To datira iz 17. veka kada su Srbi sa juga naselili područje Vojvodine.
"Proterani od strane Turaka, rešili su da ne mese kolač zbog žalosti za svojim domom, svojom ostavljenom porodicom", objašnjava ona.
Krsna slava je i jedna od glavnih odlika srpskog pravoslavlja za koju ne znaju ostali hrišćani, te je i jedini reprezent Srbije na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
