Izvor: Politika, 09.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela žetva
Stručnjaci smatraju da će na 530 hiljada hektara u Republici prosečan prinos biti najviše 3,3 tone po hektaru NOVI SAD – Kako javljaju sa pšeničnih polja širom Vojvodine, ovog vikenda u Republici zvanično počinje žetvena kampanja koja kasni u proseku pet do sedam dana od ustaljenog roka zbog velikih vremenskih neprilika sa kojima je ovog puta bilo suočeno hlebno žito.
U celoj Srbiji je pod pšenicom oko 530 hiljada hektara, od čega 290 hiljada hektara u Vojvodini, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << što je ubedljivo najmanja površina u poslednjih pola veka koja očekuje žeteoce.
Žetveni radovi do sada su obavljeni samo na pojedinim parcelama u Vojvodini (u ostalom delu Republike očekuju se u drugoj polovini naredne sedmice) i prema prvim rezultatima sa terena, na požnjevenih 15 hiljada hektara prinosi su izuzetno neujednačeni i kreću se od tri tone do oko šest tona po hektaru.
Prema rečima dr Srbislava Denčića, upravnika Zavoda za strna žita novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, ovi prinosi su u granicama očekivanih, ali je nerealno na osnovu tako malog uzorka prognozirati ukupan rod, naročito jer nova iskušenja, kada je reč o nepredvidivim vremenskim (ne)prilikama, još mogu imati uticaja na bilans žetve. Međutim, prema njegovim rečima, uz nedovoljnu agrotehniku i vremenske nedaće biće dobro ako prosek po jednom hektaru dostigne
bar 3,3 tone po jednom hektaru.
Ovaj naš poznati stručnjak veruje da će uz takav prinos i prelazne zalihe od prošle godine stanovništvo i prehrambena industrija u Srbiji uspeti da zadovolji svoje potrebe do naredne žetve, ali već sada treba razmišljati o narednoj setvi, koju država mora da stimuliše, jer ćemo zbog slabog ovogodišnjeg roda ambare i silose isprazniti do dna.
Naravno, moguć je i izvoz, ali on podseća da će uvozna pogača zbog skoka cena pšenice ne samo u zemljama u okruženju već i na svetskom tržištu biti isuviše tanka i gorka, što je, kad se "podvuče crta", samo logičan rezultat višegodišnje državne politike prema pšenici koja se u agraru tretira "kao kolateralna šteta".
Istovremeno, širom Vojvodine ne prestaju negodovanja i protesti zbog odsustva adekvatne pomoći državi proizvođačima pšenice. U njihovo ime predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine je po drugi put uputio pismo sa apelom Vladi Srbije i Ministarstvu za poljoprivredu da zaštite poljoprivrednike uvođenjem direktnog davanja pomoći od najmanje 5.000 dinara po hektaru zasejanom pšenicom, finansiranjem lagerovanja pšenice i boljom organizacijom supervizije u kontroli kvaliteta pšenice.
S. Živković
[objavljeno: 09.07.2006.]
