Izvor: Blic, 16.Dec.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela velika borba za kupce
Počela velika borba za kupce
BEOGRAD - Odnedavno u Beogradu posluju dva hipermarketa čiji su vlasnici strane trgovinske kuće - slovenački 'Merkator' i grčki 'Super Vera'. Iako kupci u ove objekte zasad uglavnom zalaze kako bi se divili raznovrsnoj ponudi i kvalitetu usluga, trgovci se slažu da bi, ako ovdašnji veliki trgovinski lanci ne odgovore, uskoro mogli da ostanu bez značajnog dela tržišta. Dnevno kroz 'Merkator' prođe oko 40.000 kupaca, a u hipermarketu >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bar sitnicu pazari svaki četvrti. Sve je više kupaca iz unutrašnjosti za koje se organizuju specijalne šoping ture, a mesta u autobusu su rasprodata mesec dana unapred. Prema potvrdama domaćih prodavaca, za sada je promet opao samo u radnjama u blizini ovog objekta.
'C market' bi, prema rečima Slobodana Radulovića, generalnog direktora, rado u Beogradu otvorio objekat sličan 'Merkatoru', ali je problem - 50 miliona evra.
- Nemamo tu vrstu koncentrisane podrške države kao što ima 'Merkator'. Kod njih su kamate na bankarske pozajmice oko osam odsto na godišnjem nivou, a mesečne kamate naših banaka su od 1,5 do dva odsto. Međutim, problem nije u tome što dolaze strane trgovinske kuće, već što na lak način dolaze do tržišta. Nije problem ni što domaće trgovine imaju konkurenciju, već što naša proizvodnja neće imati podršku da se izbori sa konkurencijom strane robe - kaže Radulović za 'Blic'. On procenjuje da će vremenom u megamarketima biti sve više robe iz zemalja iz kojih dolaze.
- Kad imate višak robe kao Slovenija, očigledno je da će se nastojati da se višak ubaci na druga tržišta. 'Merkator' može sebi da dozvoli da pola godine drži niže cene i oslabi konkurente - ističe Radulović. On smatra da u Beogradu ima mesta za četiri do pet hipermarketa, pogotovo ako kupovna moć bude rasla. Radulović dodaje da bez podrške države i banaka ne da nećemo moći da izvezemo našu robu, već da pod pritiskom konkurencije naša industrija neće imati kvalitetnu robu ni za naše tržište.
Kompanija 'Delta M' se opredelila za drugačiju strategiju. S francuskom 'Kora grupacijom' 30. oktobra prošle godine potpisan je protokol o osnivanju zajedničkog preduzeća 'Balkan hipermarketi'. U prvoj fazi planirana je izgradnja tri hipermarketa u Beogradu i po jedan u Novom Sadu i Nišu. Početkom septembra počele su pripreme za postavljanje prvog temelja, a 'Delta M' je za te potrebe kupila 15 hektara zemljišta u Novom Beogradu. Hipermarket u koji će biti uložen i domaći kapital prostiraće se na 13.500 kvadrata i imaće 75 kasa. U objektu će biti restorani, butici, pošta... i zapošljavaće 700 radnika.
Kompanija 'Delta M' je pokušavala da sopstvenim kapitalom izgradi hipermarket u Ljubljani, ali se pre nekoliko dana oglasila saopštenjem da je odustala od te namere. Prema podacima koji su prosleđeni 'Blicu' 15. oktobra, četiri meseca posle prvog zahteva da se odredi lokacija za izgradnju 'Maksi supermarketa', iz Ljubljane je stigao odgovor kojim je ponuđeno pet lokacija, ali nijedna ne odgovara postavljenim standardima.
- Posedujući informacije o postojanju kvalitetnih lokacija za supermarket, 'Delta M' se interesovao za mogućnost njihovog dobijanja. Odgovoreno nam je da za to ne postoje mogućnosti jer su sve rezervisane od strane slovenačkih trgovina - navodi se u saopštenju 'Delta M' i dodaje da je kompanija obustavila aktivnosti u Ljubljani, kao i da bi ubuduće privredne odnose sa zemljama u regionu trebalo graditi na bazi reciprociteta. M. Vuković
