Izvor: RTV 5, 03.Sep.2012, 14:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počela berba, grožđe izuzetno kvalitetno
Berbom crne tamjanike, a onda i belog suvinjona na tri hektara vinogradarskog zasada u Malči, počela je ovogodišnja berba grožđa u Čegarskom vinogorju. Vinogradri su zadovoljni i kvalitetom i količinom roda, a stručnjaci ističu da je to rezultat sertifikovanog sadnog materijala, primene agrotehničkih mera, pogodnog podneblja, ali i dobre saradnje proizvođača i institucija.
„Ovo je mlad vinograd, zasad je star tek tri godine, a po sadnom mestu je rodilo oko 1,5 kg grožđa, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTV 5 << što je za ovaj uzrast više nego kvalitetno. Uz to, grožđe ima visok sadržaj šećera, oko 26 do 27 odsto, crna tamjanika preko 32 %, što je vanredno dobro. Očekujem da će vina biti jaka i vrhunska. Prodajom roda sa jednog hektara, vinogradar može ove godine očekivati zaradu od oko 5.000 evra, kad se odbiju troškovi obrade“, kaže Ivan Petković, stručni saradnik Uprave za poljoprivredu i razvoj sela.
Merenje šire (procenta šećera u grožđanom soku) u atarima Gornjeg i Donjeg Matejevca, Malči i Sićevu, koje su stručnjaci Uprave za poljoprivredu i razvoj sela vršili prethodnih dana, pokazuju natrposečne vrednosti, koje do sada nisu zabeležene ni u mnogo poznijim terminima berbe.
„Sem merenja procenta šećera u grožđu, u Centru za vinogradarstvo i vinarstvo proizvođači mogu da dobiju sve savete oko upotrebe savremenih enoloških sredstava i tehnike prerade grožđa u vino. Uz to, naš Centar je počeo rad na izradi vinogradarskog katastra, i to za celu Srbiju, koji bi, sa članstvom Srbije u EU, našim vinogradarima donosio direktnu novčanu pomoć iz fondova Unije i to po površini zasada upisanih u registar. To takođe sprečava, nelegalnu kupovinu grožđa od strane nesavesnih vinara, a garantuje geografsko poreklo i sortu deklarisanu na vinskoj ambalaži“, ističe direktor CEVIN, Miloš Ristić.
Da je vinogradarstvo velika šansa poljoprivrednika čitavog regiona, naglašava i načelnica Uprave za poljoprivredu i razvoj sela, Aleksandra Brzaković.
„Tu postoje velike mogućnosti za razvoj i unapređenje standarda života na selu. Ali je potrebna stalna edukacija proizvođača s jedne strane, što već uveliko radimo, ali i podizanje kapaciteta institucija, s druge strane. Samo tako zajednički, praktičnom primenom znanja, možemo da uđemo u kontrolisanu proizvodnju na modernim, intenzivnim zasadima, poput ovog,“ naglašava Brzaković.
Na teritoriji Niša, pod zasadima vinove loze ima do 200 ha uglavnom stonih i masovnih sorti: plovdina, prokupac, smederevka i župljanka. Međutim, poslednjih godina, ulaganjem u razvoj vinogradarske proizvodnje uspostavljeno je još 30 ha savremenih zasada, isključivo vrhunskim sertifikovanim sadnim materijalom. Gradski većnik resrono zadužen za poljoprivredu, Srđan Aleksić, koji je prisustvovao početku ovogodišnje berbe, pozvao je zainteresovane poljoprivrednke da počnu sa intenzivnijom proizvodnjom.
„Pozivam sve proizvođače i vinare da se obrate gradu, Upravi za poljoprivredu i meni lično, da ispunimo kvotu koju nam je dala EU, a to je oko 2.500 hektara pod vinovom lozom. Mi trenutno imamo mnogo manje, a smatram da imamo izvanredan potencijal da se bavimo kvalitetnom proizvodnjom vina,“ rekao je Aleksić.
Zbog ranijeg početka berbe ove godine, vinarije nisu obezbedile mogućnost organizovanog otkupa, tako da će veća količina visokokvalitetnog grožđa sa teritorije Grada Niša, završiti sa predom u domaćinstvima ili biti plasirana drugim kupcima. Kada vinarija u Kamenici bude završena, iz nje bi, kako se očekuje već sledeće godine, na tržište trebalo da bude plasirano novo brendirano niško vino.
.jpg)
