Izvor: B92, 29.Jul.2010, 15:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poček: zakrpa u kućnom budžetu
Beograd -- Učešće čekova u prometu trgovinskih kuća nastavlja da raste i procenjuje se da se između 15 i 20 odsto računa u Srbiji plati "čekom na poček".
Polako, ali sigurna vraća se jedan od najpopularnijih načina plaćanja sa kraja prošlog veka. Izuzetaka sada nema i svi trgovci omogućavaju da ono što je u korpi potrošači otplate za 30, 60, 90 pa čak ponegde i više dana.
Pridružili su im se i prodavci nameštaja, hemije, tehničke robe, bele >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tehnike, turističke agencije...
Kupcima je i te kako dobrodošlo da račun za veliku nabavku izmire posle tri meseca, a trgovci su, kako im rafovi ne bi bili puni robe prinuđeni da zapravo kreditiraju kupce, jer neretko obaveze prema dobavljačima izmire i pre nego što naplate ček koji je ostavila mušterija.
Bankarima su zbog paprenih kamata, ipak, draže kreditne kartice, ali priznaju da sve više njihovih klijenata dolazi pred šaltere sa zahtevom za dobijanje omiljenog sredstva plaćanja kod Srba.
"U poslednje vreme uočili smo veće interesovanje klijenata za izdavanje čekova. Povećani broj zahteva ponavlja se svake godine u sezoni godišnjih odmora, a delom je, pretpostavljamo, uzrokovan i sve većim brojem trgovinskih kuća koje omogućavaju plaćanje na rate", objasnila je Danica Marković, iz Komercijalne banke.
Većina bankara kaže da pravo na čekove imaju penzioneri i zaposleni sa redovnim mesečnim primanjima, ali pravila za to koliko čekova korisnici mogu da dobiju više nema.
"Nema univerzalnog pravila, svaki klijent je slučaj za sebe. Koliko će čekova dobiti zavisi koje kartice ima, koliko je zadužen, da li je u minusu, da li je pod kreditom, kakva je predistorija u banci", naveli su u Komercijalnoj banci.
To znači da bi svaki klijent valjalo da se raspita u ekspoziturama, a slično je u većini banaka.
Da je umesto gotovine u kasama sve više čekova, potvrđuju i u velikim trgovinskim lancima. A kamata, kažu, nema.
"Potrošači se sve češće odlučuju za ovaj vid plaćanja. Učešće čekova u prometu znatno je poraslo i najveće je u našim hipermarketima gde iznosi oko 15 odsto", objasnila je Vesna Žabić iz „Delta maksija”.
U hipermarketima „Roda” i „Merkator” sedam odsto računa izmiri se vrednosnim papirima, a slično je i kod drugih trgovaca. U poslednje vreme jedino tako većina kupaca može da izmiri račun za prilično popunjena kolica u koja se ubaci i ponešto od artikala koji nisu na spisku najneophodnijih.
"Učešće čekova je i do 12 ili 15 procenata u zavisnosti od toga da li je radni dan ili vikend i da li su praznici. Kada krene pripremanje zimnice biće ih još više", rekla je Milena Radulović iz „Jabuke” i SOS marketa.
Nije to slučaj samo sa prehranom. Odloženo plaćanje čekovima primenjuju sve češće i prodavci nameštaja i tehničke robe. Novi televizor, veš-mašinu ili frižider sada je teško kupiti bez kredita koji dodatno opterećuje mesečnu zaradu i zato u pomoć priskaču čekovi. Ali, neki trgovci, u zavisnosti od roka odlaganja plaćanja, ipak, zaračunavaju kamatu na rate.
"Odloženo plaćanje čekovima u salonima „Forma ideale” poslednjih meseci beleži rast. Kupcima je najprivlačnija kupovina na tri mesečne rate jer su one bez kamate. Kupovina na šest meseci uvećava iznos računa za 8,75 odsto, na devet meseci za 12,5, a na 12 meseci za 16,25 procenata", objasnio je Nikola Ružičić iz „Forme ideale”.
I računar, laptop i drugu informatičku robu potrošači takođe sve češće plaćaju čekovima.
"Učešće čekova kod nas iznosi 15 odsto. Plaćanje na šest mesečnih rata je bez kamate, a moguće je izmiriti dug i na 12 rata, ali se u tom slučaju plaća učešće od 30 odsto", rekli su u lancu prodavnica računarske opreme „Vin vin kompjuters”.
I statistika uočava rast učešća čekova. Podaci GFK agencije za marketinška istraživanja pokazuju da je u toku 2008. godine oko pet odsto robe kupljeno na odloženo, a u 2009. ta cifra je porasla na osam odsto. Trend rasta se nastavlja i ove godine.
