Izvor: Blic, 30.Okt.2008, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poboljšati tehnologiju i dizajn
Kada se pomene viši nivo tehnološke kompleksnosti domaće ponude namenjene svetskom tržištu, ponekad se pogrešno misli isključivo na haj-tek sektore, kao što su automobilska ili elektronska industrija. Istina je, međutim, da se i najjednostavnijem proizvodu može bitno dodati vrednost raznim aktivnostima izvoznog marketinga. Ako neko, primera radi, izvozi maline u rinfuznom obliku, zarada će biti relativno mala. Međutim, kada te iste maline zapakuje u modernu ambalažu, distribuira ih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kroz maloprodajne lance i adekvatno promoviše na stranom tržištu, profit će biti nekoliko puta veći.
Ovaj primer je tipičan za naša mala i srednja preduzeća. U ovom sektoru poslednjih godina je primetna pojava nove klase preduzetnika koje karakteriše moderan, tržišni način razmišljanja i sposobnost da proizvedu visok kvalitet, u skladu sa rigoroznim zahtevima inostranih kupaca. Zato nije iznenađenje da na brojnim svetskim sajmovima prehrambene, tekstilne, automobilske ili IT industrije ponuda na srpskim štandovima nailazi na vrlo pozitivne reakcije, rezultirajući najavljenim ugovorima u milionskim iznosima. Navedena pozitivna kretanja u MSP sektoru, uz liberalizaciju razmene sa Evropskom unijom i zemljama jugoistočne Evrope, kao našim glavnim trgovinskim partnerima, imaju efekat na dinamičan rast izvoza. Samo u prvih osam meseci ove godine njegova vrednost je povećana za preko 20 odsto. Međutim, u apsolutnom iznosu, srpski izvoz je gotovo zanemarljiv u poređenju sa zemljama slične veličine. Češka, primera radi, izvozi robu u 15 puta većem iznosu od Srbije, uz znatno manji deficit tekućeg dela platnog bilansa. Pri tom, ogroman deo njihovog izvoza čine strani investitori i to u sektorima zasnovanim na visokoj tehnologiji, poput automobilske ili elektronske industrije.
Jasno je da eksplozivan rast našeg izvoza mogu da obezbede samo savremene tehnologije, sofisticirana znanja i stručan menadžment, a oni dolaze, najvećim delom, kroz strane kompanije. Stoga, ako želimo da u što kraćem roku smanjimo razliku u nivou razvijenosti, pre svega u odnosu na nove članice Evropske unije, neophodno je da primenimo njihov model baziran na kanalisanju investicija u tehnološki intenzivne i visoko profitabilne grane. U takvoj situaciji, otvara se i veliki prostor za dalju ekspanziju malih i srednjih firmi, kroz njihovo uključivanje u lance snabdevanja multinacionalnih kompanija.
Osim nedostatka savremene proizvodne tehnologije i relativno nestabilnog deviznog kursa koji ih čini manje cenovno konkurentnim, ključni nedostaci odnose se na segmente distribucije i promocije. Izuzetno veliki problem za mnoga preduzeća predstavljaju nerazvijeni kanali distribucije, kao i nemogućnost da obezbede traženu količinu robe za strane kupce. Bez podrške domaćih maloprodajnih lanaca na velikim tržištima, ona su prinuđena da plasiraju robu preko lokalnih agenata i distributera, nailazeći na niz problema - od vancarinskih barijera, preko velikih rabata u ugovorima, do neadekvatne pozicioniranosti proizvoda na policama stranih hipermarketa. Kad je reč o promociji, ona je uglavnom ograničena na sajamske nastupe i kontakte sa posrednicima, dok su među krajnjim potrošačima srpski proizvodi gotovo neprepoznatljivi, osim u zemljama našeg regiona.
Krupni problemi malih i srednjih preduzeća traže i odgovarajuće mere podrške. Mnoga rešenja, međutim, nisu i ne bi trebalo ni da budu u sferi delovanja države, nego poslovne politike na mikronivou. Od države treba očekivati nastavak, pa i intenziviranje već postojećih projekata finansijske i tehničke pomoći. Indirektno finansiranje, koje je jedino i dozvoljeno pravilima Svetske trgovinske organizacije, fokusirano je na unapređenje izvoznog marketinga putem bespovratne pomoći za čitav spektar aktivnosti: od istraživanja tržišta i uvođenja sistema kvaliteta, preko dizajna proizvoda i ambalaže, do predstavljanja na međunarodnim sajmovima i reklamiranja u stranim stručnim časopisima.
U tu grupu mera spadaju i oslobađanje od carina za uvoz opreme, posebne šeme finansiranja inovativnih projekata, dalje fiskalno rasterećenje i pojednostavljivanje uslova za poslovanje uopšte.
Dragan Pejčić - Savetnik za marketing i istraživanje SIEPA
Članovi žirija
Vesna Perić, direktorka Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA),
predsednica žirija
Đankarlo Miranda, zamenik predsednika Izvršnog
odbora „Banke Inteze”
Dejan Trifunović, Privredna komora Srbije
Goran Džafić, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća
Vladimir Ilić, Nacionalna služba za zapošljavanje
Miodrag Đidić, državni sekretar Ministarstva finansija
Vojislav Tufegdžić, urednik Akcija u „Blicu”
NAJBOLJEM 30.000 EVRA
„Blic” i ove godine organizuje izbor najboljeg preduzetnika u Srbiji iz kruga malih i srednjih preduzeća. Stručni žiri će se rukovoditi sledećim kriterijuma:
-Profitabilnost
-Produktivnost
- Likvidnost
- Izvozni potencijal
- Broj novozaposlenih tokom 2008.
- Asortiman novoplasiranih proizvoda
- Uvođenje tehnoloških inovacija
- Orijentacija ka zaštiti okoline
- Doprinos lokalnoj zajednici
