Izvor: B92, 02.Apr.2014, 17:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Plutajući gradovi budućnosti

Amsterdam -- Holandija je zbog klimatskih promena počela s promenama i selidbom, a njena iskustva već koriste i mnogi drugi gradovi, prenosi radio Dojče vele.

Sa šoljicom kafe u ruci, Vilem Bloker penje se uz stepenice do krovne terase. Okreće se jednom oko sebe i zatim opušteno seda u fotelju. "Razumijete li sada zašto ovde stalno imamo osećaj kao da smo na godišnjem odmoru", kaže on.

Ovaj 52-godišnji Holanđanin stanuje u jednoj od 43 plutajuće kuće koje se nalaze >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u istočnom delu Amsterdama, a izgrađene su 2011. godine. Steginsel, kako se ovo naselje naziva, nalazi se na vodi, na levoj i desnoj strani obale.

Kuća u kojoj živi Vilem Bloker veličine je 160 kvadratnih metara, sastoji se od tri sprata i već pomenute krovne terase. Iako je presrećan što živi ovde, ipak nije sve baš savršeno. Arhitekti i građevinari ipak naglašavaju kako ove kuće nemaju ništa zajedničko s brodovima i da su, bez obzira na vreme, uvek stabilne.

“Ali to nije tako. Kada je napolju nevreme i jak vetar itekako se ljuljamo. Ali, na to smo se već navikli. Više ne mogu da zamislim neki lepši dom od ovog. Osećam se uvek kao na odmoru“, objašnjava Bloker.

Temelji ovih vodenih stanova i plutajućih kuća, izgrađeni su od betona i napunjeni stiroporom kako ne bi potonuli. Kuće su pričvršćene posebnim stubovima za obalu i dno što ih čini stabilnim. Osim toga, ove kuće se pomeraju gore-dole, čime se uvek mogu prilagoditi nivou vode.

I upravo u tome i leži smisao ovih vodenih, plutajućih naselja. Ona su takoreći, holandski odgovor na povećanje nivoa mora usled klimatskih promena. Naime, već sada se jedna trećina Holandije nalazi ili tačno na nivou mora ili ispod nje. A ova tendencija se povećava. Prema procenama, u sledećih 100 godina, ona bi trebalo da se povećaju za 1,3 metara, u sledećih 200 godina za čak četiri metra.

No, to nije sve. Usled klimatskih promena, Holandiji preti opasnost i od “unutrašnjih poplava“. Naime, zbog povećanja padavina, reke u međuvremenu imaju više količine vode nego pre, što donosi opasnost od poplava u gradovima i priobalnim mestima.

“Samo izgradnjom nasipa ne možemo rešiti problem. Moramo radikalno da izmenimo neke stvari. Vodu više ne smemo da smatramo neprijateljom i opasnošću već bi u njoj trebalo da vidimo novu šansu i izazove“, kaže Pavel Kabat, klimatski stručnjak sa univerziteta u Vageningenu.

U tom smislu, i nova strategija, “Živeti s vodom“ i projekti orijentisani ne prema borbi protiv vode već jednom novom suživotu, postaju sve češći i rašireniji. Bez obzira je li reč o obali ili područjima u blizini reka, nekadašnjem neprijatelju, vodi, Holandiji poklanjaju sve više prostora.

Na primer, jedna od ovih novih mera može se primetiti na Iselu, velikoj reci koja teče kroz Holandiju i koja na nekoliko mesta treba dobiti takozvani bajpas. Oni bi trebalo da omoguće da se u slučaju povećanja njenog vodostaja, ujedno ubrza i njeno kretanje.

Promene su planirane i u gradu Nimvegenu, u blizini nemačke granice, na jugoistoku Holandije.

“Nimvagen se nalazi preblizu rjeke. Stoga nju moramo da podelimo na dva dela. Između njih nastaje ostrvi, a na njemu stanovi, kancelarije, trgovine kao i mnoge ponude za slobodno vreme“, kaže Ingver de Bur, direktor Nacionalnog programa za zaštitu od poplava.

Ovaj program inače obuhvata 39 projekata. U njega je uloženo sveukupno 2,3 milijardi evra, a cilj je naravno zaštita stanovnika na holandskim rekama od poplava.

Ovaj projekat se u međuvremenu pročuo i u drugim delovima sveta. Bez obzira da li reč o Tajlandu, Vijetnamu, Australiji ili Sjedinjenim Američkim Državama – stručnjaci iz drugih zemalja sve češće traže savete kod holandskih kolega.

Posebno gradovi kao što su Njujork i Nju Orleans pokušavaju uz pomoć holandskih stručnjaka svoje da zaštite stanovništvo od vode i poplava. Pomoći i novim rešenjima se naravno posebno nadaju i na ostrvima kao što su Maledivi kojima ako se ništa ne promeni preti potpuni nestanak, odnosno, potop.

Nastavak na B92...