Izvor: Politika, 01.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plavo blago Srbije
U Osečini se održava drugi sajam šljiva, a u Kolubarskom okrugu počeo otkup ovog voća po ceni od osam do 15 dinara za kilogram
Valjevo – Od juče i u naredna tri dana u Osečini se održava drugi po redu sajam šljiva pod nazivom "Blago Srbije". Ova jedinstvena privredno-turistička manifestacija na prostorima Balkana okuplja oko sto proizvođača, gazdinstava i preduzeća sa područja Podgorine, iz valjevskog kraja i cele Srbije.
Pored izložbe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sveže i sušene šljive, pekmeza, rakije i kolača od šljiva, na sajmu će biti organizovano i više stručnih predavanja.
Organizatori sajma, Republička i Regionalna privredna komora, kao i opština Osečina, očekuju da on poprimi međunarodni karakter, jer su dolazak najavili privrednici i voćari iz Slovenije, Makedonije, Republike Srpske i nekoliko turističkih organizacija iz Crne Gore.
Hladnjače i fabrike za preradu voća sa područja Kolubarskog okruga počele su otkup šljiva, sazrelih znatno ranije nego obično. Ovogodišnji rod na površinama od oko 15.000 hektara izuzetno je dobar, dok je kvalitet zbog suše i visokih temperatura neujednačen. Od ukupno očekivanog roda šljiva u Srbiji od 55.000 tona, svaka druga biće ubrana u voćnjacima Kolubarskog okruga.
Otkupne cene se kreću od osam do 15 dinara za kilogram. Sveži plodovi sorte "čačanka" za proizvodnju pekmeza i rakije plaćaju se 10, "stenleja" od 10 do 12, dok se kilogram "požegače", najkvalitetnije i najukusnije domaće šljive, desetkovane zbog virusne bolesti "šarke", plaća od 10 do 15 dinara.
U privatizovanoj "Novoj Srbijanki" počeli su otkup plavih plodova za proizvodnju koncentrata i pekmeza, ali ne saopštavaju koje količine će preuzeti od voćara. U otkupu ovog voća za sada su se najboljim pokazale hladnjača "Meridijan" iz Mionice, "Podgorina-frut" iz Osečine, hladnjača ZZ "Pecka" iz Pecke, kao i privatno preduzeće "Fruit" iz Koceljeve. U "Podgorina-frutu" već su u rashladne komore smestili više od 1.000 tona šljiva sorte "rana čačanska", uz najavu da im je plan da do kraja berbe preuzmu oko 3.500 tona namenjenih za preradu u pekmez i za sušenje. Pojavile su se i firme i posrednici koji šljive otkupljuju za kupce iz Crne Gore, BiH, Slovenije i Hrvatske.
U prevremenoj berbi najbolje su se snašli voćari iz Podgorine koji sa blizu milion ranih stabala očekuju oko 18.000 tona šljive. Još pre nekoliko godina su shvatili da im se najviše isplati sušenje ove voćke i njen plasman na tržišta Rusije i EU. Zbog toga su samo u prošloj sezoni izgradili 30 novih mini-sušara, pa će više od 2.500 tona kvalitetne sušene šljive prodati strancima.
Ovogodišnjim cenama ovdašnji voćari nisu zadovoljni, pa će, kao i prošle godine, najveće količine plavih plodova završiti u lampecima za pečenje rakije. Istovremeno se nadaju da će ih vlada, odnosno Ministarstvo za poljoprivredu, konačno prijatno iznenaditi i ublažiti im nevolje. Pre svega isplatom minimalnih subvencija zbog nepovoljnih vremenskih prilika.
-----------------------------------------------------------
Šljiva se razgranava
Izaslanik predsednika Vlade Srbije akademik Matija Bećković prilikom otvaranja jučerašnjeg Sajma šljive u Osečini, pred proizvođačima i brojnim gostima izgovorio je nadahnuti omaž posvećen nacionalnoj voćki.
"Svi smo čuli za ono proročanstvo da svi Srbi mogu stati pod jednu šljivu. Ali, ja ću ovde danas da kažem da proroka, izgleda, nismo dobro čuli. Nije on hteo da kaže da će Srba biti toliko malo i da će se Srbija toliko smanjiti, već da će šljiva porasti, biti velika i veća nego što je ikada bila. I mi danas vidimo koliko se to proročanstvo ispunjava i koliko se šljiva razgranava i proslavlja po celom svetu. Koren joj je u Srbiji a krošnja nad svih pet kontinenata. I svi Srbi, ma gde živeli, mogu da stanu pod tu šljivu i sklanjaju se pod njene grane.
Nije li deo tog proročanstva i ovaj sajam šljive najveći koji je videla Podgorina. Naravno, da šljivu imaju i drugi narodi i kupe je u mnoge kape, ali šljivi ne pristaje bolje nijedna kapa od šajkače. One i liče i ne bi bilo čudno da se otkrije da je šajkača skrojena po ugledu na šljivu. Slične su boje i sudbine, i bile su decenijama pod "Š", slovom kojim počinje njihovo ime. Šajkača puna šljiva ostaje najvernija i najlepša slika Srbije. Blago Srbiji sa blagom Srbije", kazao je akademik Bećković.
B. Novović
[objavljeno: 01.09.2007.]
