Izvor: S media, 23.Dec.2009, 11:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Platne kartice štede vreme
Platne kartice su postale detalj bez koga savremeni privrednik više ne može da zamisli uspešno poslovanje firme. Korišćenje platnih kartica u Srbiji je na veoma visokom nivou i može da se poredi s nekim drugim zemljama istočne Evrope koje su već članice EU.
Jedina banka u Srbiji koja u svom portfoliju ima sva tri svetski poznata programa platnih kartica je „Banka Inteza“, koja je do sada izdala preko milion platnih kartica. Više od 15.000 prodajnih mesta u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << vrši naplatu transakcija s platnim karticama preko POS terminala „Inteze“, koja je i jedina banka koja je implementirala prihvatanje kartica putem interneta.
Glavna korist korišćenja biznis kartica, uz efikasno upravljanje troškovima, jeste ušteda vremena i resursa. Ušteda je, na primer, moguća tako što preduzeća koja se bave transportom svojim vozačima mogu da daju biznis kartice s limitom koji mogu da potroše u inostranstvu. Bez kartice pre svakog puta potrebno je da neko iz firme kupi devize, napravi nalog, podigne akontaciju, a kasnije deo akontacije koji nije opravdan vrati prodajom deviza. Tako se potroši dosta vremena, a efekat je isti.
U „Banci Inteza“ postoji paleta kartica namenjena isključivo biznis korisnicima. To su debitna kartica, „viza“ biznis elektron i kreditne kartice „master kard biznis“ i „viza biznis gold“. Debitna kartica je besplatna i omogućava jednostavan pristup sredstvima na računu preduzeća 24 sata dnevno, uz popust od 40 odsto na bankarsku proviziju za plaćanje roba i usluga i podizanje gotovine na bankomatima širom zemlje. Potrošnja u zemlji se obračunava u dinarima, dok se za potrošnju u inostranstvu zadužuje namenski devizni račun. U oba slučaja tekući račun preduzeća zadužuje se maksimalno do visine pokrića. S kreditnim karticama postoji mogućnost odloženog plaćanja do 40 dana bez kamate. Maksimalni limit zavisi od poslovne sposobnosti firme. Uz osnovnu „master kard biznis“ može se dobiti i veći broj dodatnih kartica. Uz nju se dobija i paket osiguranja koji sadrži zdravstveno osiguranje sa asistencijom prilikom putovanja, kao i putno osiguranje od nezgode.
- Uglavnom se veće firme opredeljuju i za jedne i za druge, s tim da za kreditne faktura obično dospeva kasnije, pa je moguće izvršiti kontrolu. Manje firme, u zavisnosti od mogućnosti, opredeljuju se za program kartica koje će koristiti - saopštavaju u „Intezi“.
Povećanjem prodajnih mesta koje prihvataju kartice povećava se i broj korisnika, naročito u segmentu malih i srednjih preduzeća, kao i preduzetnika koji biznis kartice sve više koriste za nabavku robe u veletrgovinama, kao i za plaćanja svih troškova koji iziskuju povećanje podizanja gotovine. Tako se smanjuju manipulacija gotovinom i rizici koje ona nosi, a povećava efikasnost i ušteda vremena.
Svaka gotovinska transakcija i plaćanje mogu trajno da se zamene biznis karticom, naravno ako postoji terminal, ali da sve ostalo što se tiče knjiženja i transakcija, kao i zakonskog tretmana, ostaje isto. Ovo je naročito popularno kod transakcija koje se plaćaju u kešu, kao što su reprezentacije, službena putovanja ili troškovi goriva i putarine.
Žiri odabrao uži krug kandidata
U redakciji „Blica“ juče je održan sastanak žirija za izbor najboljeg preduzetnika u 2009. godini u segmentu malih i srednjih preduzeća. Od 250 firmi koje su se nalazile u prvom krugu predloga žiri je juče izabrao 75 preduzeća koja će konkurisati za konačnu listu od 50 firmi između kojih će se birati najbolji. Do kraja nedelje članovi žirija odlučiće koja preduzeća ulaze na konačnu listu od 50 firmi. Tokom naredne nedelje „Blic“ će početi predstavljanje preduzeća koja se nađu u konačnom izboru.
NAJBOLJEM 30.000 EVRA
Stručni žiri se pri izboru najboljeg preduzetnika rukovodi sledećim kriterijumima:
-profitabilnost
-produktivnost
-likvidnost
- izvozni potencijal
-broj novozaposlenih tokom 2009. godine
-asortiman novoplasiranih proizvoda
-uvođenje tehnoloških inovacija
-orijentacija ka zaštiti okoline
-doprinos lokalnoj zajednici
ČLANOVI ŽIRIJA:
-Vesna Perić direktorka Agencije za strana ulaganja i
promociju izvoza (SIEPA), predsednica žirija
-Đankarlo Miranda zamenik predsednika IO „Banke Inteze”
-Miodrag Đidić Ministarstvo finansija
-Milan Lalović Privredna komora Srbije
-Dejan Jovanović Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
-Vladimir Ilić Nacionalna služba za zapošljavanje
-Vojislav Tufegdžić urednik u „Blicu”
