Izvor: B92, 13.Mar.2009, 20:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Platforma za razgovore sa MMF-om
Beograd -- Državni vrh Srbije utvrdio je platformu za razgovore sa predstavnicima Međunarodnog monetarnog fonda, koji u Beograd dolaze 16. marta.
Današnjem sastanku su prisustvovali su mu svi ministri ekonomskih resora, kao i guverner Narodne banke, a predsedavao mu je premijer Mirko Cvetković koji najavljuje da će strategija kojom će vlada Srbije nastupiti u razgovorima sa MMF-om biće kombinovana.
U jednom delu će se ići na povećanje deficita, a u drugom na >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smanjenje nekih izdataka.
Koji će se izdaci smanjivati, a koliko povećavati manjak u državnoj kasi biće, kako se očekuje, glavna priča između predstavnika vlade i misije Međunarodnog monetarnog fonda.
"Najbolje bi bilo da se smanje oni izdaci koji nisu vezani za ove stavke. To su izdaci za nabavku robe, usluga. Da štedimo više na tekućim troškovima, više nego na investicijama, na platama ljudi. To je neka stavka od 40 i nešto milijardi, pa da vidmo koliko tu možemo dodatno da uštedimo. I da vidimo zajedno sa MMF-om koliko tu možemo da uštedimo”, kaže premijer Cvetković.
I ako većina ekonomisita tvrdi da će upravo smanjenje javne potrošnje biti jedna od glavnih tema na kojima će MMF insistirati, premijer tvrdi da u situaciji kada je kriza nije lako ići na smanjivanje budžetskih rashoda, naročito u nekim osetljivim delovima.
"Mi imamo bar četiri osetljiva dela, koja čine gotovo većinu budžeta. Jedan osetljivi deo jesu plate budžetskih korisnika, i ako idete na smanjivanje tih plata ulazite u poziciju da ne možete da održite ono što ste se dogovorili sa sindiktima, i za takav postušpak je potreban njihov konsenzus, a pitanje je da li se može dobiti. Drugi deo jesu penzije, a treći socijalna davanja”, objašnjava Cvetković.
O tome koliko nam tačno novca treba za zatvaranje svih budžetskih manjkova u vladi nema jedinstvenog stava.
Ministarka finansija kaže da će se ishod pregovora i tačna suma novca koji nam je potreban znati tek kada vlada i misija MMF-a sučele brojeve i ekonomske prognoze.
"Mi ne tražimo pare. To je stvar zajedničkog dogovora i procene situacije Vlade Srbije i MMF-a. Ne tražimo mi pare, a oni sad odbijaju da daju ili prihvataju. Nego sučeljavanjem brojeva naših kalkulacija i njihovih i naše ocene makroekonomske i fiskalne situacije zajednički dolazimo do tog broja”, objašnjava Dragutinovićeva.
Članovi odbora za finansije različito tumače pozajmljivanje novca od Međunarodnog monetarnog fonda.
"Što se tiče MMF-a nama je jedan kompletan aranžman sa njima više nego nužan i potrban. E, sada je pitanje, po mom ličnom mišljenju, kako će ta sredstva biti korišćena. Ako ona budu korišćena kao rezerva za povećanje tog budžetskog deficita onda sigurno ekonomski nećemo dobro proći”, kaže član Odbora za finansije Dragan Vujadinović.
" Ni jedan kredit, da l on bio od MMF-a, iznosio dve ili četiri milijarde dolara, ili zaduženje od Svetske banke nisu najsrećnije rešenje u trenutku kada privreda slabo radi, jer je privreda i građani koji su zaposleni osnova i za punjenje budžeta, a samim tim i vraćanje kredita”, smatra članica Odbora, Jorgovanka Tabaković.
Srbija za sada može da uzme od MMF najviše dve milijarde i sto miliona dolara. Takođe, tek po okončanju dogovora sa MMF-om možemo računati i na novac od drugih finansijskih institucija.
Ministarka Dragutinović kaže da aranžman neće trajati kraće od 18 meseci, a poslednja stavka na kojoj se bude štedelo biće plate i penzije.
Premijer Cvetković je odbacio navode da je Srbija pred bankrotom. O njegovim očekivanjima od pregovora sa MMF-om, koje je izneo u intervjuu "Politici", možete čitati u rubrici Drugi pišu.
Ljajić: Priprema se socijalni paket mera
Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić najavio je da će za socijalni paket mera, koji priprema to ministarstvo, biti izdvojeno minimalno dve milijarde, a maksimalno pet milijardi dinara a da će konačan iznos zavisiti od finansijskih mogućnosti države.
On je na konferenciji za novinare posle sednice Vlade rekao da će večeras biti održane završne konsultacije sa sindikatima i poslodavcima, kao i da je za utorak planiran sastanak sa premijerom Mirkom Cvetkovićem oko usaglašavanja paketa socijalnih mera.
Ljajić je ukazao da će se socijalni paket odnositi pre svega na zaštitu dece do 13 godina, stare iznad 65 godina, porodice sa pet i više članova, staračka domaćinstva u seoskim područjima, zaštitu Roma i osoba sa invaliditetom.
On je najavio i da će Ministarstvo rada predložiti pet varijanti za skraćenje radnog vremena i da će u konsultaciji sa poslodavcima i sindikatima izabrati jednu ili više tih mera.
Ljajić je ukazao i da je povodom skraćenja radnog vremena bilo manipulacija u medijima o obezbeđenju sredstava za sprovođenje te mere naglasivši da će ako bude doneta odluka o skraćenju radne nedelje, to biti preporuka koja neće biti obavezujuća.
Đelić u Londonu
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić juče je u Londonu šefu britanske diplomatije Dejvidu Milibendu predstavio elemente podrške koje Srbija traži zbog ekonomske krize.
Đelić kaže da je tražio da se deo novca koji Srbija dobija iz fondova EU, a koji je namenjen određenim projektima, pretvori u podršku srpskom budžetu.
On je zatražio i da Britanija u međunarodnim finansijskim organizacijama podrži projekte koji bi Srbiji pomogli da prebrodi globalnu krizu.
"Konkretni predlog je da deo paketa od 24,5 milijardi evra koje su najavile i Evropska investiciona banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i Svetska banka, bude upotrebljen za podršku bankama sa zapadnog Balkana i Srbije", kaže on.
"To znači da postoji novac koji će podržati direktno pozajmice koje će te banke davati firmama sa zapadnog Balkana”, objasnio je Đelić.
"Drugi element toga je da se bezbedi finansiranje Koridora 10, što se tiče puteva, ali isto tako projekta Koridora 10 u domenu železnice i drugih projekata, naročito u domenu energetike, koje Srbija i zapadni Balkan imaju”, naveo je on.
.jpg)
