Izvor: Politika, 25.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plate veće, penzioneri negoduju
Prosečna decembarska zarada dostigla 28.267 dinara, ali će to ostati bez odgovarajućeg uticaja na penzije
Prosečna zarada u Srbiji bez poreza i doprinosa isplaćena u decembru prošle godine iznosi 28.267 dinara, što je u odnosu na novembarsku platu nominalno više za 22,11 odsto, a realno za 21,99 procenata, saopšteno je juče iz Republičkog zavoda za statistiku.
Tako ispada da je lanjska decembarska zarada u odnosu na onu isplaćenu na kraju 2005. realno veća >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za 20,78 procenata. Isto tako prosečna zarada isplaćena za period januar – decembar 2006. godine u odnosu na primljene za isti period 2005. veća je za 11,39 odsto.
Međutim, statistički podatak o povećanju zarada u decembru 2006. od čak 22 odsto ne može da obraduje penzionersku populaciju, jer učešće plata u obračunu penzijskog čeka učestvuje sa tek 25 procenata, a rast troškova života sa 75 odsto. Pošto, kako tvrdi član Upravnog odbora Fonda PIO zaposlenih Milan Nenadić, troškovi života u poslednja tri meseca stagniraju, najstariji ne mogu očekivati da će od 1. aprila, kada na red dolazi prvo ovogodišnje usklađivanje prinadležnosti, dobiti znatno veće penzije. Naprotiv, povećanje će biti više nego skromno.
– S decembarskom zaradom statistika je neumoljiva prema najstarijima, jer penzije u prosečnoj zaradi učestvuju sa tek 61,8 odsto, pa će tako prosečna penzija koju će najstariji primati do aprila ove godine iznositi 13.406 dinara, što je na godišnjem nivou povećanje od oko 15,1 odsto – objašnjava Nenadić..
Penzioneri koji primaju najnižu penziju s čekom će naredna tri meseca dobijati 7.313 dinara što je povećanje od oko 51 odsto, ali samo zato što zakon nalaže da najniže penzije ne mogu pasti ispod 25 odsto prosečne zarade. Istovremeno će najviša penzija po novom zakonu iznositi 67.700, a po starom 47.600 dinara.
Koliko je nov obračun penzija pogodio najstarije, gledajući po mesecima, potvrđuje i podatak da su prinadležnosti u januaru 2006. godine u prosečnoj zaradi učestvovale sa 68,2 odsto da bi u decembru pale na 50,5 procenata što do sada uopšte nije zabeleženo, a što je u bruto zaradi učešće penzija od 42,2 procenta. Razlog za takvo stanje je u tome što niko nije očekivao da će decembarske zarade biti toliko veće, kaže Nenadić.
Imajući sve ovo u vidu, prognoze pokazuju da jedino učešće januarskih penzija u zaradi može biti nešto veće od 60 odsto, dok je sasvim izvesno da će za februar i mart pasti ispod ovih 60 procenata. Time se upravo potvrđuje ono što su penzioneri već najavili – da će, ukoliko se ništa ne promeni, morati da se ide na vanredno usklađivanje prinadležnosti. Jer, zakon propisuje da u trenutku kada one padnu ispod ovog procenta – moraju ponovo da se usklađuju.
Na pitanje da li bi situacija bila nešto bolja da je zadržana "švajcarska formula" za usklađivanje penzija, Nenadić tvrdi da sigurno bi. Prema raspoloživim podacima, pad penzija bi bio mnogo manji i one bi sada u zaradama učestvovale sa barem 65 odsto.
– Ukoliko nova vlada ne bude imala razumevanja za zahteve najstarije populacije da se penzije pod hitno zaštite od daljeg pada i da se pređe na švajcarski model usklađivanja – 50 odsto s rastom plata i isto toliko s troškovima života svaka tri meseca, penzioneri će prikupiti 30.000 potpisa i predlog odmah uputiti skupštini na usvajanje. U suprotnom će penzije nastaviti drastično da se obezvređuju, zaključuje Nenadić.
J. Petrović
[objavljeno: 25.01.2007.]
.jpg)
