Izvor: Politika, 21.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plate splasle u januaru
Najmanje zarade isplaćene u Beloj Palanci (9.493), dok su najbolje prošli stanovnici Novog Beograda sa prosečnih 49.883 dinara
Prosečna zarada u Srbiji isplaćena u januaru bez poreza i doprinosa iznosila je 28.230 dinara, saopštio je juče Republički zavod za statistiku. U odnosu na decembar prosečna neto plata bila je nominalno manja za 18,11 odsto, a realno za 18,76 procenata. Poređenja radi, prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u decembru prošle godine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bila je 34.471 dinara, što je za 6.241 dinar manje od januarskog proseka.
Razlog za ovakav januarski pad nominalnog iznosa i realne vrednosti plata jesu uobičajeno izdašne decembarske isplate. Kada je prošlog meseca prosečna zarada zamalo dostigla 35.000 dinara, mnogi ekonomski analitičari, poučeni iskustvom, prognozirali su da će u januaru plate pasti na novembarski nivo. Za to što se u decembru u novčanicima građana Srbije, za naše prilike, emitovala „naučna fantastika” zaslužni su poslodavci. Oni su zaposlenima pred Novu godinu i božićne praznike nastojali da isplate sva dotadašnja dugovanja, ali i zaslužene nagrade u vidu „trinaeste” plate.
Najveće zarade prošlog meseca isplaćene su zaposlenima u duvanskoj industriji (71.710 dinara). Gledano po opštinama, najmanju platu su u proseku primili žitelji Bele Palanke (9.493), dok su najbolje prošli stanovnici Novog Beograda sa prosečnih 49.883 dinara.
Inače, prosečna neto zarada isplaćena u januaru, saopštava zvanična statistika, bila je realno viša za naše prilike „neznatnih” 4,21 odsto.
Ekonomski analitičari, međutim, ukazuju da je u prošlogodišnjem neverovatnom povećanju zarada, daleko iznad ostvarenog rasta bruto domaćeg proizvoda, koji je premašio sedam procenata, najviše prednjačila država. Natprosečan rast plata državnih službenika u 2007. pored ostalog je, kažu ekonomisti, najviše doprineo što je prošlogodišnja inflacija premašila 10 procenata, a prema računici „Eurostata”, statistike Evropske unije – 11,1 odsto. Podsećanja radi, planirana je da bude jednocifrena – 6,5 odsto.
Da su ekonomski analitičari u pravu potvrđuju zvanični podaci koji kažu da je prosečna neto zarada u Srbiji isplaćena u periodu januar – decembar 2007. godine u odnosu na isplaćeni prosek u istom periodu 2006. nominalno bila viša za 27,88 odsto, a realno čak za 19,51 procenat. Ako se ovom za normalne tržišne ekonomije nezamislivom rastu zarada dodaju i prošlogodišnja neizbežna poskupljenja hrane i nafte, pravo je čudo što je Srbija 2007. završila sa rastom inflacije od samo 10,1 odsto.
Sve u svemu, i u 2007. smo trošili nezarađeno, što je daleko gore od ponašanja raskalašnih bogataša. Jer, oni troše zarađeno ili nasleđeno.
Povećane zarade, obogaćene dodatnim zaduživanjem kod banaka, kupovali smo uglavnom stranu robu. Tako je u 2007. Srbija zabeležila rekordan uvoz strane robe od 18,315 milijardi dolara, 39,3 odsto više nego prethodne godine. Rekordan je bio i deficit u robnoj razmeni sa svetom, uz povećanje od 41,2 odsto, od 9,52 milijarde dolara, što je 29,2 odsto više nego u 2006. godini.
A. Nikolić - Al. Mikavica
[objavljeno: 22.02.2008.]
