Izvor: Politika, 18.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plate proćerdale razvoj
Prosečne zarade u Srbiji od 2000. do novembra 2007. povećane sa 48 na 340 evra, ili realno 173 odsto – najviše u našem delu Evrope
Naša privreda je isuviše slaba i dugoročnije ne može da izdrži sadašnju prekomernu potrošnju, kaže za naš list saradnik biltena Makroekonomske analize i trendovi Ivan Nikolić, predočavajući najnovije uporedne analize kretanja plata u Srbiji, ali i u regionu, u odnosu na bruto domaći proizvod. Zaključak je – sa sadašnjim tempom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << rasta plata privreda Srbije srlja u propast.
Čime to Nikolić dokazuje?
Prosečna plata 2000. bila je u Srbiji 2.389 dinara, ili oko 48 evra. Od tada do novembra 2007. neto prosečne zarade dostigle su 27.161 dinar, ili oko 340 evra. Indeks nominalnog rasta je 1.137. Dotle su troškovi života u isto vreme povećani 316 procenata. Plate su realno porasle 173 odsto. Prema oceni našeg sagovornika – bez primera u našem delu Evrope. Zarade su, kaže, rasle u Rumuniji i Bugarskoj, ali ni izbliza u toj meri.
– Primanja su eksplodirala, da ne bude zabune – napominje Nikolić – i kada se preračunaju u odgovarajući devizni izraz – 613 procenata. Pri tome, dinar je realno apresirao, iliti dobio na vrednosti, u odnosu na evro – 161 procenat. Ojačale su i nacionalne valute u Rumuniji i Bugarskoj, ali za 62, odnosno 60 odsto. Hrvatska kuna 25, makedonski denar 11,5, a bosanskohercegovačka konvertibilna marka za 9,3 odsto.
Odakle pare?
Pošto ovoliki rast zarada nema uporište, tvrdi Nikolić, u realnoj privrednoj aktivnosti i povećanju BDP-a, novac smo, koji objektivno nemamo, pronalazili u solidnim deviznim prilivima. Po svim osnovama – investicionim, novim neto zaduživanjem, ali i od doznaka naših ljudi po belom svetu.
– Da prevelikom potrošnjom i lagodnom sadašnjošću proćerdavamo razvoj i budućnost najbolje se vidi iz činjenice da su realne zarade rasle 86 odsto brže od nacionalnog kolača – ukazuje naš sagovornik. – Tri puta brže od onoga što smo stvarali. Neto zarade su prosečno godišnje rasle 15,7, a BDP svega 5,7 odsto.
O tome kakav je odnos između ta dva pokazatelja kod nas i u regionu najbolje govori tabela.
Nikolić ne može sa sigurnošću da kaže da smo na taj način potrošili neto 39 milijardi dolara, koje su po svim kanalima stigle u zemlju od 2000. do kraja 2007. Lična potrošnja, odnosno zarade, samo su jedan, veoma moćan generator ukupne potrošnje, ali da trošimo više nego što stvaramo i to na uštrb investicija – nema nikakve sumnje. Umesto da što veći deo BDP-a ulažemo u nove fabrike, proširivanje poslovanja i otvaranje novih radnih mesta, mi zbog političke i ekonomske nespremnosti podstičemo neproduktivnu potrošnju. „Zelena grana” na kojoj sedimo nije deblja od prutića i svakog časa može da se prelomi.
Posledice?
– Eskalacija uvoza, visok deficit trgovinskog bilansa i – inflacija. Novac koji je stizao iz sveta u Srbiju, svejedno kako, istim putem se vraćao nazad. Valjalo je podmirivati prekomernu tražnju uvoznom robom. Mnogi su na tom poslu dobro zaradili, ali kao privreda i društvo – mnogo više smo izgubili. I dugoročno ćemo tek gubiti – tvrdi Nikolić.
Ukoliko želimo iole sigurniju budućnost, upozorava on, čak i na kraći rok, od tri do pet godina, vlada mora da preseče i kaže – da će 2008. godina biti poslednja u nizu po rasipnom budžetu i ostalim vidovima javne potrošnje. Ona mora svojim primerom da pokaže da je za racionalniju (pre)raspodelu BDP-a, a da tako nešto zatraži i od privrede. Zarade se mogu, na to ne treba podsećati, kontrolisati. Mi tog iskustva imamo, ali nismo spremni da ga iskoristimo.
Mnogo je lakše, kaže na kraju Nikolić, da se u obrazloženju za ekspanzivnost budžeta 2008. kaže da „nije ekonomski optimalan, ali je zato realan s obzirom na političku i socijalnu situaciju”. S tako iznuđenim budžetom, koji je najveći pojedinačni izvor novca za zarade, nema razvoja.
Slobodan Kostić
[objavljeno: 19/01/2008]
.jpg)
