Izvor: Politika, 18.Jul.2013, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plate niske, a rad skup
Poslodavci traže smanjivanje poreza i doprinosa na zarade i tvrde da bi to dovelo do rasta zaposlenosti, zarada i smanjivanja rada „na crno”
Visina poreza i doprinosa na zarade u Srbiji je neizdrživa i jedan je od glavnih razloga zbog kojih nema rasta standarda, pada nezaposlenosti i smanjenja rada „na crno”, smatraju poslodavci. Logika države je, međutim, drugačija – nameti su toliki koliki moraju da budu da bi se punio budžet.
Međutim, ne može se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pobeći od činjenice da su upravo ovakva fiskalna opterećenja jedan od glavnih razloga zbog kojeg su u Srbiji u isto vreme plate niske, a rad veoma skup. Prema procenama Unije poslodavaca, prosečna stopa poreza i doprinosa na plate u Srbiji je oko 64,5 odsto na prosečnu zaradu od oko 41.000 dinara, dok u Asocijaciji malih i srednjih preduzeća to procenjuju na 63,5 procenata. Razlike se javljaju, kako objašnjavaju u Uniji, u zavisnosti od visine plate zbog neoporezivog dela od 11.000 dinara. U svakom slučaju, i jedni i drugi su saglasni da su ovi nameti veliki za našu iznurenu, neproduktivnu i potonulu privredu. To, zapravo, znači da na svakih 100 dinara neto plate zaposlenog opterećenje iznosi više od 60 dinara.
– Tražimo smanjenje poreza i doprinosa na zarade sa 64,5 na 40 odsto neto zarade, kao i podizanje neoporezivog iznosa zarade sa sadašnjih 11.000 dinara na iznos minimalne plate. Porezi i doprinosi jedan su od osnovnih problema koji koče privredni razvoj Srbije, jer su na nivou razvijenih ekonomija zapadne Evrope, koje imaju veću produktivnost – objašnjava Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca Srbije.
Milan Knežević, predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaže da bi visinu poreza i doprinosa u Srbiji trebalo utvrditi na osnovu tri kriterijuma.
– Najpre to da budu optimalni, odnosno da mogu da se plate iz poslovanja. Zatim, da ih plaćaju svi odreda, što sada nije slučaj. I treće, da porezi na rad budu toliki da ostave dovoljno prihoda poslodavcu da može da razvija posao i zapošljava nove radnike – objašnjava on.
I u godišnjoj anketi 1.000 preduzeća koje je obavio Ju-Es ejd projekat za bolje uslove poslovanja, 96 odsto ispitanika je ocenilo da porezi i doprinosi na zarade imaju negativan uticaj na poslovanje, dok je u istraživanju Unije poslodavaca, koje je obuhvatilo 200 kompanija, 59 odsto ispitanika izjavilo da nisu u mogućnosti da zapošljavaju nove radnike zbog visokih iznosa poreza i doprinosa.
– Ukupno opterećenje zarada u Srbiji, mereno metodologijom Eurostata, koja beleži udeo poreza i doprinosa u ukupnom trošku zarade za poslodavca iznosi 38,44 procenta, što odgovara porezu i doprinosima u iznosu većem od 60 odsto neto zarade. Upoređujući Srbiju sa zemljama regiona, dolazimo do podatka da je poresko opterećenje zarada u Srbiji na sličnom nivou sa Hrvatskom, dok je znatno više u poređenju sa Makedonijom i Albanijom – navode u Uniji poslodavaca.
Kakve bi bile posledice eventualnog smanjivanja poreza i doprinosa na zarade?
Rajić smatra da bi smanjenje fiskalnog opterećenja zarada imalo pozitivan uticaj na zaposlenost. Kako kaže, manji troškova rada pozitivno bi se odrazili na konkurentnost naše privrede. On veruje da bi u tom slučaju i zarade porasle.
– U našem nedavnom istraživanju 32 odsto ispitanika izjavilo je da bi sredstva dobijena kroz smanjenje poreza i doprinosa na zarade u celosti iskoristili za povećanje zarada zaposlenih, dok je 64 odsto ispitanika izjavilo da bi deo tih sredstava iskoristilo za povećanje zarada – tvrdi Rajić, dok Knežević kaže da postoje pozitivni primeri u drugim zemljama na koje bismo mogli da se ugledamo.
– Turska je dobar primer. Tamo su u pojedinim granama, poput građevinarstva ili tekstilne industrije, porezi i doprinosi smanjeni na taj način što poslodavci plaćaju pun iznos, a država im onda refundira 30 procenata. To je dobar način za legalizaciju tih poslova. I dok god se kod nas nameti na zarade na smanje, a u isto vreme ne povećaju na trgovinu, učešće realnog sektora u BDP-u padaće, a porašće šverc, siva ekonomija i uvoz – zaključuje Knežević.
-------------------------------------------------------------------------------
Ništa bez reforme socijalnog osiguranja
U Ministarstvu finansija i privrede za „Politiku” kažu da na visinu fiskalnog opterećenja zarada presudno utiču doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, koji čine oko četiri petine ukupnog nameta na plate.
– Iz toga sledi da smanjenju ovog opterećenja moraju da prethode reforme u oblasti socijalnog, penzionog i zdravstvenog osiguranja. Sada transferi PIO fondu čine više od trećine svih rashoda budžeta Srbije. Eventualno smanjenje stope doprinosa za PIO, pri postojećem sistemu, automatski bi značilo povećanje rashoda iz budžeta, odnosno veći deficit ili povećanje nekog poreza – kažu u ministarstvu.
Prema njihovim rečima, verovanje da bi smanjenje ovog opterećenja dovelo do porasta zaposlenosti nije utemeljeno pri postojećem nefleksibilnom radnom zakonodavstvu.
– Drugim rečima, da bi smanjenje fiskalnog opterećenja zarada dovelo do porasta zaposlenosti, neophodno je da dođe do promene radnog zakonodavstva koje bi omogućilo poslodavcima da broj zaposlenih prilagođavaju obimu poslovanja – kažu u Ministarstvu finansija i privrede.
Stefan Despotović
objavljeno: 18.07.2013.
