Izvor: B92, 30.Dec.2011, 15:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plate nam najniže, hrana najskuplja
Beograd -- Iako imaju najniže plate u Evropi, građani Srbije jedu i najskuplju hranu.
To pokazuje i poređenje sa Nemačkom čiji građani na hranu troše svega devet odsto svoje zarade, dok Srbi za osnovne namirnice izdvajaju više od 40 odsto svojih prihoda.
Kada se to primeni u praksi, ispada da Nemac za prosečnu platu od 2.000 evra može da kupi od 2.670 do 4.000 litara dugotrajnog mleka, dok Srbin sa zaradom od 372 evra može pazariti samo 400 do maksimalno >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 448 litara mleka.
Unija poslodavaca Srbije smatra da ograničavanje trgovačke marže za osnovne namirnice na 10 odsto predstavlja otvoreno kršenje Zakona o trgovini. "Upozoravamo članove Vlade da će njihovo glasanje za ovu uredbu imati karakter krivičnog dela. Takva uredba bi bila suprotna zakonskom načelu ravnopravnosti i zabrane diskriminacije, te bi trgovci osnovnim životnim namirnicama dospeli u neravnopravan položaj u odnosu na ostale trgovce", navode u Uniji i dodaju da će od Ustavnog suda tražiti stavljanje van snage ove uredbe.
Tako je i najjeftinija „milka" čokolada u Nemačkoj 0,8 evra, a u Srbiji 0,98 evra, dok 10 jaja u Nemačkoj košta 1,29, a kod nas 1,38 evra.
Građani Srbije „oštećeni" su i u poređenju sa drugim zemljama, pa je tako jestivo ulje isplativije nabaviti u Francuskoj ili Holandiji, gde je i troduplo manja cena.
Makar malu korist za kućni budžet Srba doneće uredba Vlade Srbije kojom će se trgovačka marža na osnovne životne namirnice ograničiti na 10 odsto. Prema saznanjima Pressa, Vlada će danas usvojiti ovu uredbu.
Ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović rekao je da se razmatra snižavanje trgovinskih marži za brašno tip 500, šećer, ulje, razne vrste mesa, osnovne vrste mleka i jogurt.
Ograničavanje marži
„Mislim da je u najboljem interesu trgovaca da neto trgovinske marže za osnovne životne namirnice ne budu više od 10 procenata jer će to podići tražnju i omogućiti da ljudi više kupuju. Tako će na osnovu obima prometa i trgovine zarađivati više”, naveo je ministar.
On je istakao da niko nije srećan kada se administrativnim merama reguliše tržište, ali i da postoje situacije kada se ne može na drugi način uspostaviti ravnoteža na tržištu.
Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja ističe da će ova uredba pojeftiniti osnovne namirnice, ali da će trgovci to iskoristiti da podignu cene drugih proizvoda. "Činjenica je da će smanjenje marži pozitivno uticati na budžete građana. Ali, uvek sam se zalagao za slobodnu konkurenciju, a ne da se konkurentski odnosi uređuju veštački, uredbama. Ovo može da bude rešenje na kratak rok, ali tržište treba da bude slobodno, a da zloupotrebu položaja rešavaju nadležni organi”, smatra Đogović.
"Ministarstvo i Vlada neće se ustezati da upotrebe sva legitimna sredstva koja su u interesu građana, a koja ne ugrožavaju interese trgovaca. Sa druge strane, visoke marže osnovnih životnih namirnica dovode do smanjenja tražnje i povećanja neformalnog tržišta. To se očigledno dešava u Srbiji. Nemamo ambiciju da napravimo administrativno uređenje tržišta jer je to potpuno besmisleno, ali nije dobro da osnovne životne namirnice imaju visoke marže”, kaže Petrović.
Marže na osnovne životne namirnice u Srbiji iznose u proseku 23 odsto, dok u evropskim zemljama ne prelaze 10 odsto. Stručnjaci procenjuju da će zbog smanjenja marži, osnovne namirnice pojeftiniti za 10 do 15 odsto.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da je vrlo malo zemalja koje imaju skuplju hranu od Srbije.
"Čak je i ulje jeftinije, i to ono od naših proizvođača u Mađarskoj. Hrana je jedino skuplja u Švajcarskoj, Holandiji i još par zemalja. Kada uzmemo u obzir to da imamo male plate, a visoke cene, ne čudi što je narod svoje potrebe sveo na minimum", tvrdi Papović.
