Izvor: B92, 14.Dec.2014, 14:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plate nam manje za ceo Telekom
Od početka krize 2008. godine do danas mesečna suma zarada u Srbiji manja je, po podacima do kojih je došao Dnevnik, za 130 miliona evra.
A kada se tome doda smanjenje plata u javnom sektoru, suma će biti niža za čak 142 miliona evra.
Na godišnjem nivou suma plata će biti niža za čak 1,65 milijardu evra i nije teško zaključiti da tako značajan pad prihoda srpskih porodica za sobom povlači mnoge loše ekonomske posledice.
Podaci o sumi zarada pokazuju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i da su prosečne plate iskazane u evrima bile za samo desetak evra više u maju 2008. godine nego u ovom oktobru. Tada smo zarađivali prosečno oko 380 evra, a sada se prosek kreće oko 370 evra. To pokazuje da je do pada sume zarada došlo najviše zbog izgubljenih radnih mesta, a ne toliko zbog kresanja prosečnih zrada. Ako se sudi po podacima Republičkog zavoda za statistiku, za šest godina krize izgubljeno je skoro 315.000 radnih mesta, odnosno toliko ljudi manje prima platu. Sam pad prosečnih zarada ne brine toliko koliko činjenica da već šest godina tapkamo u mestu.
Koliko je naša ekonomija, a s njom i svaki građanin Srbije, u krizi, možda ne govore toliko industrijska proizvodnja ili bruto domaći proizvod i javni dug, koliko upravo ovi podaci o sumi plata koje se isplaćuju svakog meseca.
Jer, od te sume zavisi i koliko će se u nekoj državi novca potrošiti na hranu, garderobu, koliko će se uložiti u kupovinu stanova, automobila... svega što bi moglo podstaći potrošnju, a lančanom reakcijom pogurati i domaću proizvodnju, rast BDP-a. Što bi sve, opet, napunilo državnu kasu... Dakle, suma plata u velikoj meri pokazuje koliko smo ekonomski pali od početka krize – a pad je priličan.
Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, u maju 2008. godine u Srbiji je bilo 2.002.044 zaposlenih, a prosečna plata iznosila je 31.086 dinara. Kada se to sabere, ispada je mesečna suma zarada bila oko 62,4 milijarde dinara. Pošto je kurs bio oko 82 dinara za evro, prosta matematika kaže da je ukupno za plate isplaćivano oko 761 milion evra. Godišnje je, znači, za plate izdvajano 9,13 milijardi evra.
Ovoga oktobra, prema podacima istog tog Zavoda za statistiku, u Srbiji je bilo 1.688.577 zaposlenih, a prosečna plata se zaustavila na 44.389 dinara, što znači da je ukupna suma zarada bila oko 75 milijardi dinara. Preračunato u evre po kursu od 120 dinara, to je oko 630 miliona evra mesečno. Na godišnjem nivo suma plata je 7,65 milijardi evra.
Kada se podvuče crta, jasno je da svi zaposleni u Srbiji na godišnjem nivo zarađuju milijardu i po evra manje nego u maju 2008. godine, odnosno mesečna suma plata srezana je za pomenutih 130 miliona evra. To znači da upravo toliko imamo manje za mesečnu potrošnju nego pre početka ekonomske krize.
A to nije kraj, jer će suma plata pasti za još oko 150 miliona vera na godišnjem nivo zbog rezanja plata u javnom sektoru od 10 odsto , a odluka se odnosi već na novembraske zarade. I tu je prosta matematika neumoljiva: mesečno smanjenje će biti dodatnih 12,5 miliona evra.
Kad se ovo ukrsti, jasno je da će suma novembarskih zarada u Srbiji u poređenju s majskim 2008. biti niža za 142 miliona evra, dok će godišnji pad biti tih 1,65 milijardi evra! Ovde treba reći i to da, zbog načina na koji statistika računa, u analizi za 2008. i za ovu godinu i mesece nisu uzeti u obzir zaposleni u vojsci i policiji, kojih je negde oko 80.000, tako da u osnovi proporacija ostaju ista.
U svakom slučaju, kada se kaže da će novembraska suma plata biti niža 142 milona evra nego u maju 2008, to nekima možda i neće izgledati mnogo, ali za te novce bi se mesečno moglo kupovati skoro 3.000 novih stanova, oko 8.000 automobila „fijat 500-L”, a da i dalje plaćamo otvaranje radnih mesta 10.000 evra, to bi znčilo da bi svakog meseca novih 14.200 ljudi moglo dobiti posao.
Na godišnjem nivou pad je toliki da bi se za njega mogao kupiti „Telekom Srbija” ili 165.000 hektara vojvođanskih oranica, i to po punoj ceni od 10.000 evra po hektaru. Uostalom, ovi podaci o platama pokazuju i zašto su nam prometi u trgovini sve skromniji, zašto mnogi lokali i poslovni prostori u najatraktivnijinm gradskim zonama zvrje prazni, zašto se zatvaraju prodavnice i firme.
