Izvor: Blic, 12.Nov.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plate iz budžeta preteške za privredu
Plate iz budžeta preteške za privredu
BEOGRAD - Restriktivne projekcije budžeta za 2003. godinu, konačan dogovor oko ustavnog aranžmana između Srbije i Crne Gore u vezi sa preuređenjem zajedničke države i 'zauzdavanje' daljeg rasta plata u državnom sektoru, problemi su sa kojima se naša zemlja mora suočiti pre nego što Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda januara naredne godine odobri SRJ treću tranšu od 67 miliona dolara u okviru trogodišnjeg aranžmana. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << U komentarima ovih upozorenja ekonomisti se slažu da je upozorenje koje je stiglo iz MMF opravdano ukoliko se želi održavanje makroekonomske stabilnosti kod nas i dalje sređivanje situacije u domaćoj privredi.
Danica Popović, analitičar Centra za liberalno-demokratske studije u Beogradu, kaže da su slična upozorenja i pre ovog najnovijeg koje je izrekao MMF stizala i od strane nekih domaćih ekonomista.
- Od 5. oktobra 2000. do danas plate su uglavnom pratile rast inflacije i cena, ali s druge strane rast proizvodnje u čitavom ovom razdoblju bio je svega oko pet odsto - ističe Danica Popović.
Ona mogućnost za brži rast zarada, pre svega u vanprivredi, vidi u ubrzavanju procesa privatizacije.
- Međutim, koncept privatizacije koji je izabrala Vlada Srbije relativno je spor, i mi smo sada možda tek na prvoj trećini ovog procesa. Sa ovim tempom značajnije povećanje primanja može se očekivati tek za dve do tri godine - smatra ona.
I Tomislav Milisavljević, iz Instituta za tržišna istraživanja, slaže se da je u javnom sektoru zabeležen neprimereno visok rast primanja.
- Čak u poslednje vreme javni sektor beleži veći rast primanja od rasta plata u privredi, što može dovesti do deformisanja tržišnih mehanizama. Većina tih povišica uglavnom je izboksovana ili obustavama rada ili pretnjama. Ako kao primere uzmemo EPS ili 'Telekom', plate zaposlenih u ovim preduzećima više su neko u mnogim drugim firmama i nisu u sladu sa kvalitetom usluga koje se građanima pružaju - tvrdi Milisavljević. On i povišice koje su tokom ove jeseni dobili zaposleni u nekim društvenim delatnostima smatra neprimerenim jer prevazilaze mogućnosti privrede. Jurij Bajec, profesor Ekonomskog fakulteta, takođe smatra da tokom prethodnih šest meseci rast plata nije bio praćen odgovarajućim porastom privrednih aktivnosti.
- Ekonomisti su još ranije upozoravali da ova činjenica, ma kako bila poželjna, može imati loše posledice posmatrano srednjoročno. U 2001. godini dobar deo porasta zarada pojela su ispravljanja dispariteta cena nekih proizvoda i usluga, ali ove godine to nije bio slučaj. Mislim da je izlaz pre svega u 'zauzdavanju' plata koje se isplaćuju u javnom sektoru. Ali, s druge strane, zarade onih koji proizvode novu vrednost nesmetano bi trebalo da idu naviše u skladu sa poslovnim rezultatima i mogućnostima. U svakom slučaju, privredi treba dati veći manevarski prostor za rast plata, a usporiti njihov porast u sektorima koji se finansiraju iz budžeta - ističe Bajec, napominjući da je ukupna javna potrošnja kod nas i dalje veoma visoka i da na nju odlazi polovina društvenog proizvoda.
On smatra da je za zemlju poput naše koja ima ambiciju da otvara nova radna mesta i privuče investicije 'to nedopustivo'.
- Ipak, mislim da je primedba MMF došla u pravo vreme jer još uvek nije usvojen budžet i dogovoren obim finansiranja zajedničke države Srbije i Crne Gore, pa nadležni imaju vremena da projekciju ukupne javne potrošnje za 2003. još jednom razmotre, ma koliko to bilo politički i socijalno osetljivo - kaže Bajec. P. Radojević Rast malih i srednjih firmi i dalje sputan
Razvoj malih i srednjih preduzeća jedan je od mogućnosti da plate realno rastu i u narednom periodu, kako ističe Tomislav Milisavljević. Ali ovaj sektor i dalje kuburi sa nedostatkom obrtnih sredstava zbog loših kreditnih linija. Kada je o sredstvima dobijenim iz privatizacije reč, on smatra da se samo jedan manji deo tog iznosa ponovo vraća u privredu dok gro novca odlazi na budžetsku potrošnju poput isplata penzija i saniranja raznih deficita.
- Međutim, i ta sredstva koja se plasiraju u privredu najčešće ne idu u prave ruke, jer država nikada nije bila dobar privrednik - kaže Milisavljević.
