Izvor: B92, 02.Avg.2011, 20:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Plate i našim notarima 5.000 EUR?

Beograd -- Nedavno usvojeni Zakon o javnom beležništvu, u pravni sistem Srbije od jula 2012. uvodi novu pravosudnu profesiju - notar.

Notarskim poslom mogu da se bave diplomirani pravnici koji imaju položeni pravosudni ispit i ispit za javnog beležnika kao i još pet godina radnog iskustva.

Početkom godine Ministarstvo pravde će raspisati konkurs za 100 prvih notara.

Svaka opština mora da ima notara, a zakonom je predviđeno da u većim mestima na 25.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << stanovnika mora da dođe jedan beležnik.

Spasojević: Ušteda i za privrednike

"Uvođenje notarskog sistema sa stanovišta privrednih subjekta svakako donosi boljitak, kako zbog pojednostavljenja procedure, uštede vremena tako i zbog veće pravne sigurnosti. Privrednici će najviše dobiti u uštedi vremena koje su provodili prilikom overa, raznoraznih dokumenata, koja su do sada bila u nadležnosti osnovnih sudova”, kaže Toplica Spasojević, vlasnik kompanije ITM i potpredsednik Upravnog odbora NALED-a.

O potencijalnim zaradama niko neće javno da priča, ali prosečna plata javnog beležnika u Bosni i Hercegovini je oko 5.000 evra. Takođe, notar ne sme da bude stranačka ličnost.

Uvođenje ovog zanimanja trebalo bi da rastereti rad sudova pa bi građani, ali i privreda brže ostvarivali svoja prava.

Notari će moći da overavaju potpise na raznim dokumentima, da čuvaju originale isprava i drugih poverenih dokumenata, novac ili druge vrednosti, javno potvrđuju činjenice i daju strankama savete. Pri donošenju važnih odluka velike kompanije su obavezi da pozovu notara.

„Kako je notarska funkcija nespojiva sa sudijskom ili advokatskom funkcijom, ne očekuje se da veliki broj sudija i advokata ostave svoje trenutne funkcije. Predviđa se da budući notari budu pravnici koji trenutno rade u državnoj upravi ili privredi", objašnjava Slobodan Doklestić, partner u advokatskoj kancelariji "Karanović i Nikolić”.

Doklestić pojašnjava da Zakon poverava javnim beležnicima veoma važne poslove i ovlašćenja. To su ugovori o imovinskim odnosima između supružnika i vanbračnih partnera, zatim ugovori o raspolaganju nepokretnostima lica koja su poslovno nesposobna, ugovori o ustupanju imovine za života, ugovori o doživotnom izdržavanju itd.

„Osim toga za pojedine pravne poslove je predviđeno da se mogu preduzeti u formi javnobeležničkog zapisa, poput ugovora o raspolaganju nepokretnostima, ugovori o raspolaganju pokretnim stvarima ili pravima itd.", zaključuje Doklestić.

Ono što je interesantno jeste da zapisnik sa osnivačke skupštine kompanije koje ima više od 100 akcionara, kao i zapisnik sa sednice UO mora imati oblik javnobeležničkog zapisnika.

Nastavak na B92...