Izvor: Blic, 28.Jun.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plata hirurga jedva za potrošačku korpu
Plata hirurga jedva za potrošačku korpu
Nezadovoljstvo zaposlenih u zdravstvu zbog niskih primanja praćeno je proteklih dana sindikalnim aktivnostima. Sa zahtevom da se plate u zdravstvu povećaju, ministru zdravlja prof. dr Tomici Milosavljeviću obratili su se minule sedmice Sindikat lekara i farmaceuta i Sindikat medicinskih sestara i tehničara. Prema podacima zvanične statistike, prosečna plata lekara opšte prakse ne prelazi 13.000 dinara i niža je od prosečne plate >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u vanprivredi, koja se kreće oko 14.000 dinara. Plate hirurga kreću se oko 18.000 dinara, što je u visini iznosa jedne potrošačke korpe.
- Naš sindikat traži od nadležnih da raspon između najniže i najviše zarade u zdravstvu bude jedan prema šest, kao prelazno rešenje, prihvatamo i raspon od jedan prema pet - kaže za 'Blic' dr Dragan Cvetić, član GO ovog sindikata, napominjući da se povećanje ne očekuje preko noći, već postupno. To nikako ne znači, ističe dr Cvetić, da lekari traže da se smanje plate drugim kategorijama zaposlenih u zdravstvu, naprotiv.
Nezadovoljstvo članstva Sindikata lekara i farmaceuta raste, napominje on i dodaje da je ono sve odlučnije u nameri da krene u protestne akcije, ne isključujući, kao krajnju meru, ni štrajk.
- Plate lekara u susednim zemljama veće su od plata naših lekara, ukazuje i hirurg dr Zoran Milićević, član Predsedništva Srpskog lekarskog društva. Prema njegovim rečima, kod nas plata lekara specijaliste, koji je na kraju svog radnog veka, ne prelazi 300 evra, dok je, na primer, u Hrvatskoj, prosečna plata lekara opšte prakse trostruko veća - od 1.000 do 1.300 evra. U Sloveniji visoke plate lekara smatraju se nacionalnim interesom i kreću se od 1.500 do 1.700 evra - precizira dr Milićević. Niske plate i loši uslovi rada, ističe on, glavni su razlozi korupcije u zdravstvu, uz opasku da je - 'savremena oprema u rukama nemotivisanog lekara, obična gvožđurija, od koje malo ko ima koristi'.
Problemi slični našima potresaju i zdravstvo u susednoj Bosni i Hercegovini i Republici Srpskoj. Mirko Blagojević, iz Novog sindikata zdravstva, kaže za naš list da zdravstvo u RS, zbog neisplaćenih plata za pet meseci, potresaju obustave rada i protesti. Inače, u Republici Srpskoj, a slično je i u BiH, plate lekara kreću se od 400 do 600 evra, medicinskog osoblja od 150 do 200 i spremačice od 80 do 100 evra.
I dok ministar zdravlja pregovara sa sindikatima, objašnjavajući da para za povećanje plata nema, 'ključari' zdravstvene kase - ćute.
U najtežem položaju, nepodeljeno je mišljenje sindikata, nalaze se lekari opšte prakse i medicinsko osoblje. Za razliku od lekara kliničara, nemaju dopunskih prihoda, nemaju dežurstava.
Prema nekim analizama, ukazuju u Novom sindikatu zdravstva, korupcija je najprisutnija među hirurzima, ginekolozima, ortopedima, a gotovo je da je nema među lekarima opšte prakse, koji su najniže rangirani na lestvici primanja. Z. D. Marković
Milosavljević: Nova oprema
- Mogli smo da povećamo plate u zdravstvu za 30 odsto, ali onda ne bi bilo novca za opremu, koja je neophodna lekarima, kao sredstvo za rad, a pacijentima popravlja kvalitet lečenja - ističe prof. dr Tomica Milosavljević, ministar zdravlja u Vladi Srbije.
Rast plata u zdravstvu, dodao je on, poput porasta primanja u sudstvu onemogućio bi nabavku opreme i renoviranje objekata.
Sudijama, kojih ima 2.000-3.000 nije neophodna skupa dijagnostika da bi obavljali svoj posao, dok je za oko 20.000 lekara medicinska oprema, sredstvo za rad, bez kojeg nema efikasnog lečenja, ukazuje Milosavljević.
