Izvor: B92, 18.Jul.2010, 02:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plata 330 EUR, pada sa padom dinara
Beograd -- Prosečna neto majska plata od 33.463 dinara ili oko 330 evra, polako, ali sigurno gubi trku ne samo sa umerenom stopom inflacije, već i sa kursom.
Sa svakim padom vrednosti dinara u odnosu na evro ili dolar naše plate postaju sve tanje, a majska plata je nominalno i realno manja nego u aprilu za 4,3, odnosno 5,5 odsto.
Sreća je, međutim, što se obezvređivanje dinara, zbog veoma slabe kupovne moći građana, još nije u većoj meri odrazilo >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na cene tako da inflacija u junu nije prešla 0,4 procenta.
Da su naše plate među najnižima u regionu – nije više ni za koga vest. Muka više je što je prema procenama Republičkog zavoda za statistiku opao i broj onih koji ih primaju. Broj zaposlenih u preduzećima u maju, u odnosu na april, manji je za oko 2.500 ili 0,2 odsto.
Naftaši prednjače
U maju 2010. najveće prosečne neto zarade ostvarili su zaposleni na vađenju sirove nafte i gasa – 95.164 dinara. Na drugom mestu su delatnosti organizacija na bazi učlanjenja (komore, udruženja) – 72.893 dinara. U finansijskom posredovanju prosečne zarade su 71.861 dinar, u vazdušnom saobraćaju – 69.850 dinara, proizvodnji koksa i derivata nafte – 69.328 dinara, a u proizvodnji duvanskih proizvoda – 68.932 dinara. Na dnu liste prosečnih zarada su ribarstvo – 12.989, proizvodnja odevnih predmeta i krzna –14.605, prerada i proizvodnja robe od drveta i plute – 15.739 i proizvodnja radio TV i komunikacione opreme – 16.147 dinara.
Na sve to valja dodati činjenicu da od ukupnog broja preduzeća u Srbiji svega 18 odsto koliko-toliko uredno isplaćuje mesečne zarade. U privredi je u aprilu prosečna isplaćena zarada bila 31.784 dinara. U odnosu na prethodni mesec nominalno je manja 4,1, a realno za 5,3 odsto.
Zanimljivo je, međutim, da u toj opštoj uravnilovci po siromaštvu, pojedini oblici svojine malo odskaču. Prema analizi časopisa „Mesečne analize i trendovi”, najveća prosečna neto zarada od januara do maja ove godine u iznosu od 38.932 dinara ostvarena je u državnoj, a najniža u privatnoj svojini i iznosila je 24.856 dinara. Otuda ne čudi „pretnja-zahtev” radnika Valjaonice bakra u Sevojnu vlasniku Zoranu Drakuliću da bi oni voleli da ponovo budu – državno (društveno) preduzeće jer su plate u RTB Bor (koji posluje s gubicima) duplo veće od onih u Sevojnu.
U odnosu na isti period prethodne godine najveći porast zarada, u procentima, evidentiran je u društvenoj svojini (nominalni 21 i realni od 16,2 odsto). To nije iznenađenje jer je u tom obliku svojine (koji je inače na ustavnom izdisaju) zabeležen i najveći pad mase isplaćenih neto plata – nominalno 27,7, a realno 30,5 procenata.
Odgovor za sve nedoumice nalazi se u trećem podatku – zaposlenost je u društvenoj svojini opala za 40,2 procenta. U mešovitoj svojini evidentiran je nominalni porast prosečne zarade od 13,3 i realni od 8,9 odsto. I u ovom obliku vlasništva, slično društvenom, pad mase zarada je nešto umereniji (nominalno 3,4, a realno 7,2 odsto), dok je zaposlenost manja 14,7 procenata.
U privatnoj svojini, u obuhvatu zaposlenih kod pravnih i fizičkih lica u ovom periodu, zabeležen je porast prosečne zarade (nominalno 10,3 i realno 5,9 odsto). Povećana je i masa za isplatu neto zarada (nominalno 8,9, a realno od 4,6 odsto) uz pad zaposlenosti od svega 1,3 procenta.
Međutim, u potskupu privatne svojine, koji obuhvata samo pravna lica, evidentiran je veći porast prosečne zarade (11,2, odnosno 6,9 odsto). Porasla je i neto masa za plate (14 i 9,5 procenata) uz rast zaposlenosti od 2,5 odsto. U državnoj svojini prosečna neto zarada je u ovom periodu nominalno veća za 1,9, a realno manja 2,1 odsto. Isplaćena neto masa zarada nominalno je veća za 0,4, a realno manja 3,6, dok je zaposlenost manja za 1,5 procenata.
U višegodišnjoj igri kursa, cena i svega onog što se događa u sektoru usluga ne može se tražiti nada da će nam koliko do kraja godine biti nešto, a iduće čak i znatno bolje. Najbolji dokaz da je kriza iza nas, biće rast zaposlenosti, plata, standarda i kupovne moći građana, a to se ne može postići većim zapošljavanjem u državi i javnim preduzećima, već u privatnom sektoru, takvim kakvim ga imamo i novoj industrijalizaciji poput one u Batočini, Svilajncu, Nišu, Lapovu, Prokuplju"
I da se ne zaboravi – u poljoprivredi, pogotovo njenim izvoznim granama, prema kojima država nije uvek majčinski raspoložena.
