Izvor: Blic, 15.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plaše investitore
Plaše investitore
BEOGRAD - Jedno od prvih obećanja nove vlasti bilo je donošenje zakona o denacionalizaciji, a zatim i Zakona o privatizaciji, kako bi se mnoge stvari u ovoj zemlji konačno raščistile, stranci počeli da ulažu sredstva u našu privredu i mi krupnim koracima ušli u Evropu. Međutim, Zakon o privatizaciji nekako je uspeo da stigne pre obećane denacionalizacije i sve zakomplikovao - priča za 'Blic' Bogdan Veljković, potomak porodice koja je nacionalizacijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ostala bez pozamašne imovine, uključujući i većinu akcija velike domaće pivare BIP.
- Već godinu i po dana vlasti govore da sve mora i može brzo da se reši, ali jedino što su uspeli da urade je da prikupe razne donacije, koje neće večno da pristižu. Oni hoće privatizaciju, ali su izabrali pogrešan put. Da bi stranac uložio novac u nešto mora ispred sebe imati čistu situaciju. On je, nažalost, nema. Ako neko hoće nešto da kupi, iskaču dva vlasnika - jedan koji ima tapiju staru pet godina i drugi sa tapijom od pre 150 godina. Neće se on mnogo baktati sa takvim problemom, sve će mu izgledati kao lov u mutnom i on će automatski odustati od kupovine. To je razlog što strani investitori nikako da dođu - kaže Veljković.
Prema njegovim rečima, mnogo bi bila 'čistija' situacija da je pre donošenja Zakona o privatizaciji izvršena denacionalizacija i restitucija.
- U Zakonu o privatizaciji stoji da nama, kao starim vlasnicima, ne mora imovina da se vrati, već može sve da se proda i pet odsto od te prodaje ide u neki Fond za kompenzaciju starih buržuja. Međutim, kako neko može da proda nešto moje, a da se ja tu ništa ne pitam. Postoji i jedna klauzula u ovom Zakonu u kojoj piše da se sve ono što je privatizovano od 1990. godine do kraja Miloševićevog režima ne vraća uopšte. Samim tim i to automatski ulazi u isti Fond iz kog treba da se nadoknadi imovina. A taj fond jedino može da se popuni parama stranih investitora, koji opet neće da ulažu, jer im nije jasno šta je čije. Stvara se jedan začarani krug. Onda se tu nađe i neko kao što sam ja - ko im se direktno obrati, objasni situaciju i zapreti tužbom na njihovom terenu i oni onda odustaju od prodaje - priča Veljković.
U okviru Zakona o privatizaciji, prema njegovim rečima, postoje tri 'sitnice' koje se uporno ignorišu, a one se nalaze i u okviru zahteva Svetske banke. Prilikom obavljanja privatizacije, nadležni bi trebalo da sarađuju sa starim vlasnicima. Oni bi morali da ih uključe u procese prodaje imovine, što se za sada nikako ne poštuje, tvrdi Veljković. - Ona imovina u koju država nije ulagala morala bi odmah da se vrati i svi stari vlasnici, ako se uopšte isplaćuju, trebalo bi da se isplate u kešu, a ne u nekim obveznicama o kojima oni uporno pričaju. Ove tri stvari nadležni potpuno ignorišu i samim tim ceo njihov trud oko privatizacije i stranih ulaganja pada u vodu. Koliko mi se u početku činilo da nova vlast zna šta radi, sada sam sve više uveren da ćemo na kraju ipak udariti glavom u zid. Ako hoćemo u Evropu, moramo ispoštovati i njihova pravila koja nisu bez razloga postavljena, a ne da ih ignorišemo - ističe Veljković. J. S.
