Izvor: B92, 25.Jun.2011, 18:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Planirani budžetski deficit održiv?
Beograd -- Stav Ministarstva finansija je da je u 2011. moguće održati planirani deficit od 4,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), kaže Marinko Bošnjak.
Bošnjak koji je šef Odseka za makroekonomske i fiskalne analize i projekcije u Ministarstvu finansija, kaže da ciljani deficit budžeta neće biti prekoračen bez obzira što nas očekuje rebalans.
On je ukazao da je nacrt Izveštaja o fiskalnoj strategiji, koji odredjuje fiskalne okvire za 2012. i naredne dve godine, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pravljen sa pretpostavkom da će do 2014. budžetski deficit Srbije biti smanjen na 1,6 odsto BDP.
Bošnjak je napomenuo da su osnovni ciljevi fiskalne politike u naredne tri godine nisko i stabilno poresko opterećenje, uz jačanje poreske discipline, smanjivanje nivoa javne potrošnje i fiskalnog deficita, promena strukture javne potrošnje kroz smanjenje tekuće potrošnje i povećanje javnih investicija.
Bošnjak je ukazao da je planirano smanjenje javnih prihoda sa 40,1 odsto BDP u ovoj godini na 39,8 odsto u 2014, kao i smanjenje javnih rashoda sa 44,3 odsto BDP, na 41,4 odsto. Prema njegovim rečima, to će biti teško ostvarivo, ali ne postoji drugi put za trajno popravljanje makroekonomske situacije u zemlji.
Bošnjak je podsetio da Izveštaj o fiskalnoj strategiji zamenjuje nekadašnji Memorandum o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici i pravljen je sa pretpostavkom da će realni rast BDP u 2012. biti četiri odsto, da će inflacija biti pet odsto, a kumulativni rast broja zaposlenih za period 2012-2014. procenjuje se na sedam odsto.
Zvaničnik Ministarstva je naveo da je rast broja zaposlenih možda "malo optimistički precenjen", ali da se, u svakom slučaju, posle oštrog pada u 2009. i 2010, u ovoj godini očekuje blaži pad zaposlenosti od 1,3 odsto, dok bi se taj trend promenio u narednoj godini, sa ubrzanjem broja zaposlenih u 2013. i 2014. godini.
Prema preliminarnoj projekciji, očekuje se da će i iznos subvencija u 2012. biti smanjen sa ovogodišnjih 81,69 milijardi dinara na 55,99 milijardi. Pri tome će značajno biti promenjen iznos subvencija po ministarstvima, a subvencije poljoprivredi biće zadržane na ovogodišnjem nivou, rekao je Bošnjak.
Bisić: Očekuje se veći budžetski deficit od ciljanog
Profesorka javnih finansija na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju u Beogradu Milica Bisić smatra da će deficit kronsolidovanog budžeta Srbije u ovoj godini umesto ciljnih 4,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti 4,3 odsto, odnosno 143,9 milijardi dinara umesto planiranih 140,4 milijardi.
Ona istakla kako je deo očekivanih promena posledica korekcije iznosa nominalnog BDP-a, a deo posledica većih rashoda opšte države od planiranih.
Prema Bisić, može se očekivati i da u 2011. umesto ciljnog konsolidovanog deficita od 3,2 odsto BDP manjak u budžetu bude 4,1 odsto, odnosno 150,3 milijardi dinara umesto 118,3 milijardi, a uzrok tome biće neplanirana reforma načina finansiranja lokalnih samouprava kroz novi zakon o fiskalnoj decentralizaciji.
Bisić je ukazala da će primena tog zakona dovesti do manjka u budžetu Srbije za 20 do 30 milijardi dinara, a posledice te promene nisu uzete u obzir prilikom planiranja budžeta za 2012. u Ministarstvu finansija.
Ona je postavila pitanje da li je donošenje fiskalnih pravila, u okviru Zakona o budžetskom sistemu, kojima su ograničeni visina budžetskog deficita i javnog duga Srbije, uopšte bilo dobro imajuću u vidu način njihovog sprovođenja, odnosno "ako se država o njih ogluši, kako da očekuje od građana da poštuju zakone".
Bisić je navela da je u slučaju da se zna da će fiskalna pravila biti prekršena, najbolje bilo ili ih izbrisati iz zakona, ili bi država trebalo da poštuje ono što je zakonom propisano.
Govoreći o očekivanjima za 2012, Bisić je napomenula da je moguće da fiskalna politika posluži kao sredstvo unutarkoalicione predizborne borbe, što bi podrilo sposobnost Srbije da poštuje propisana fiskalna pravila.
Bisić je naglasila da je ključno pitanje u kojoj će meri određeni mehanizmi, poput nadzora Međunarodnog monetarnog fonda, onemogućiti preterano kršenje fiskalnih pravila i tako ostaviti mogućnost novoj vladi da počne preko potrebne reforme.
