Izvor: Politika, 31.Maj.2007, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Plaćanje obaveza na neviđeno

Godišnja kamata na neizmiren porez iznosi 23,5 ili nešto više od dva odsto mesečno

"Gde to u svetu ima da plaćaš porez, a ne znaš kolike su ti obaveze. Nemaš rešenje, nemaš nikakvo obaveštenje, niti nagoveštaj koliki bi porez mogao da bude. Zašto da plaćam više ili manje? Dokle će država da se služi mojim parama bez kamate? Teško im je da napišu jedno haračlijsko rešenje. Zato tražim samo da me uvrstite u red ljudi i da me uredno obavestite o tome šta i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koliko treba da platim. Plaćam što moram, a šta i zašto – niko od poreznika da mi kaže."

Ovo je samo jedan u nizu komentara čitalaca sajta "Politike" na tekst o tome da li građani Srbije, pre nego što dobiju rešenje o plaćanju poreza na imovinu za ovu godinu, treba da plate akontaciono drugu ratu ili pak treba da sačekaju "ažurne" poreznike. I šta sada?

Poreska uprava je bila dužna da do kraja marta ove godine na adrese 1,5 miliona obveznika u Srbiji pošalje rešenja za plaćanje poreza na imovinu za ovu godinu. Taj papir građani s pravom očekuju. Jednostavno da bi znali koliko su svojoj državi dužni po tom osnovu. Umesto toga od njih se očekuje da "postupe po naređenju". To će reći da uplate akontaciju rukovodeći se prošlogodišnjim zaduženjima. Bez obzira na to što ne znaju pravi iznos zaduženja i što će, po svemu, ovogodišnji ukupan dug biti sigurno veći. Koliko veći? Ne zna se. Zvanično je inflacija u prošloj godini bila 6,6 odsto, dok je po Republičkom zavodu za statistiku prošlogodišnji rast cena na malo iznosio 12,7 procenata. Poreznici su izjavljivali da povećanje poreza "neće biti veće od deset procenata".

Poreznike, takođe, ne zanima, kako se i sama "Politika" uverila u razgovoru s nadležnima u Poreskoj upravi, da li je neko od obveznika zaturio prošlogodišnje rešenje pa sad nema uvid koliki iznos treba da uplati kao akontaciju. U takvim slučajevima poreznici ih kao po komandi upućuju da za svoje obaveze zovu područnu filijalu. Ponovo prenebregavajući činjenicu da je upravo njihova obaveza bila da obveznike na vreme obaveste o zaduženjima, a ne da se građani o tome sami raspituju. To je posao poreske administracije.

Iako su u Poreskoj upravi Srbije potvrdili "Politici" da građani ove godine, upravo zbog zakašnjenja poreskih rešenja, neće plaćati zateznu kamatu, ukoliko do 15. maja, kada je bio poslednji zakonski rok, nisu izmirili tu ratu, poreznici su to juče odlučno demantovali. Pozivajući se na Zakon o poreskom postupku i administraciji, u Poreskoj upravi ističu da se na dug, pa i na porez na imovinu fizičkih lica, obračunava kamata počev od narednog dana od dana dospelosti obaveze za plaćanje.

Šta to znači?

Da građani sami sebi razrežu poresku ratu približno lanjskoj obavezi. I da je, razume se, uvećaju za neki postotak, jer se to od njih očekuje. Koliko? Zar je to važno. Ako ratu preplate – nikom ništa. Nema prinosne kamate. Ali, prekorače li rok za plaćanje – evo kazne u obliku kamate.

Iz svega toga proističe, dakle, da poreznici očekuju, da su građani, svi odreda, završili visoke ekonomske škole i da im je poreski sistem toliko blizak baš kao i tablica množenja pa im za obračun poreza rešenja i nisu neophodna. Šta je sa onim sugrađanima koji ove godine prvi put plaćaju porez na imovinu, jer su tek postali vlasnici stana ili neke druge imovine? Odgovor postoji, ali poreznici ga ne daju. To mora da traži građanin. Red poteza je tako obrnut: umesto da se država na svaki način izbori za svoj izvorni prihod, a čime nego punim i pravovremenim informisanjem svojih obveznika, ona ih kažnjava zbog sopstvene sporosti i nemarnosti.

Dakle, obveznicima poreza na imovinu, koji nisu do 15. februara i 15. maja 2007. uplatili po četvrtinu od ukupnog lanjskog iznosa ili su to učinili posle isteka ovih rokova, obračunava se kamata od 23,5 odsto godišnje ili nešto manje od dva odsto mesečno.

Po dobijanju poreskog rešenja, koja Republička poreska uprava najavljuje za 15. jun, obveznici su dužni da uplate eventualnu razliku između odoka procenjenih akontacija i prave sume određene u rešenju za ovu godinu. I to u roku od dve nedelje od dana uručenja rešenja kako bi izbegli novo plaćanje zatezne kamate.

Iako se Republička poreska uprava pravda time da od 1. januara ove godine nije više u njenoj nadležnosti naplata i kontrola izvornih prihoda, već gradova i opština, sa dostavljanjem poreskih rešenja kasnilo se i ranijih godina.

U Poreskoj upravi Srbije zakašnjenje u dostavi rešenja objašnjavaju činjenicom da oni danas naplaćuju porez za 140 opština i gradova, a za još toliko lokalnih samouprava to čine nove gradske poreske uprave. Da li je taj razlog dovoljan da ih oslobodi svake odgovornosti?

Odgovor može biti samo odričan: upravo to je trebalo da bude povod više da građane blagovremeno obaveste o njihovim dospelim obavezama ili da im nagoveste da će rešenja kasniti. Ali da bez obzira na to, shodno propisima, oni taj deo obaveza treba da izmire na vreme kako ne bi bili izloženi većim troškovima.

Poreska administracija je, nažalost, dugo ćutala. Tek kada ih je "Politika" u više navrata upitala šta se zapravo događa sa rešenjima i zašto kasne, počela su da stižu kakva-takva objašnjenja. Nekih bolje i da nije bilo, jer su izazvala još veće nesporazume. A obaveza poreznika, kao državnih službenika, nije samo da ubiraju poreze, već i da budu na usluzi svojim građanima dajući im pravovremene i korisne informacije. One su ovog puta izostale, a ceh će opet platiti građani.

-----------------------------------------------------------

Plaćanje i kazne

Da bi građanima bilo jasnije šta zapravo treba da plate i do kada kako bi izbegli zateznu kamatu kao primer navodimo da je obveznik dužan da plati 4.000 dinara ukupan iznos poreza na imovinu. To praktično znači da on za svaki kvartal treba da plati po 1.000 dinara.

Ukoliko bi mu se desilo da je za drugi kvartal platio 950 dinara, znači 50 dinara manje, jer nije dobio rešenje i ne zna koliki mu je stvarno dug, ali je to platio do 15. maja kada je istekao poslednji zakonski rok za naplatu, izbeći će plaćanje kamate. Međutim, iako je ispoštovao rok do 15. maja, obveznik je dužan da naknadno po dobijanju poreskog rešenja uplati eventualnu razliku između uplaćenih akontacija i akontacija utvrđenih na osnovu zaduženja za ovu godinu i to u roku od 15 dana od dana uručenja rešenja.

Jedino će tako izbeći plaćanje zatezne kamate.

Jasna Petrović

[objavljeno: 31.05.2007.]

Nastavak na Politika...