Izvor: B92, 27.Jun.2013, 18:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Petrović: Rast BDP-a najviše 1, 5 %

Beograd -- Potpredsedenik Izvršnog odbora Rajfajzen banke Zoran Petrović ocenio je da će privredni rast u Srbiji ove godine biti najviše 1,5 odsto, u 2014. i do dva odsto.

On je dodao da će se inflacija smanjiti i biti u granicama cilja NBS, a opašće i deficit tekućeg racuna i budžetski deficit, ali je upozorio da će država morati manje da troši, jer će zaduživanje na međunarodnom tržištu biti sve skuplje.

Prema njegovim rečima, Rajfajzen banka se još uvek >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se drži relativno konzervativne procene za rast BDP-a od jedan odsto do kraja godine, mada je vrlo verovatno da će tu prognozu da promeni sa 1,5 odsto za ovu godinu, na najmanje dva odsto rasta BDP-a u 2014. godini, rekao je Petrović na konferenciji "Srbija na putu ka EU - uticaj na ekonomiju".

Očekivanja analitičara Rajfajzen banke za ceo region Jugoistočne Evrope, jesu da bi rast BDP mogao do kraja godine da bude između 2,5 do 3,5 odsto, što je znatno više od evrozone, gde se očekuje rast od 1,5 odsto u 2014. godini. Petrović očekuje da će ove godini evrozona biti u recesiji od minus 0,1 procentni poen i to je naravno jedan od razloga, zašto analitičari Rajfajzen banke imaju konzervativnu procenu rasta u Srbiji.

Kao i NBS, Rajfajzen banka očekuje jednocifrenu inflaciju do kraja ove godine, "blizu ili na gornjem targetu centralne banke (četiri plus - minus 1,5 odsto, što je najviše 5,5 odsto)", rekao je Petrović i napomenuo da se, nažalost, i dalje očekuje održavanje visokog nivoa nezaposlenosti.

Petrović je ukazao na globalne rizike, koji mogu pogoditi i Srbiju, a radi se samo o najavi šefa američkih Federalnih rezervi (FED), da razmišljaju o tome da postepeno smanjuju program kupovine obveznica, koje mesečno iznosi 85 milijardi dolara, precizirajući da se radi o dugoročnim obveznicama vezane za stambene kredite koje emituje američki trezor, i na taj način FED pokušava da održava kamatne stope na niskom nivou.

"Sama najava eventualnog i postepenog izlaska iz tog programa, imajući u vidu procenjena kretanja američke ekonomije, dovele su do pravih turbulencija na svetskim berzama, kako na berzama akcija, tako i na tržistima obveznica", predočio je Petrović.

Srbija je u prethodne tri godine prodala eurobondove na međunarodnom tržištu za 3,5 milijardi dolara, zahvaljujući činjenici da su FED i Evropska centralna banka vodile vrlo relaksirane politike, ali su danas na sekundarnom tržistu dugova prinosi dramatično porasli.

Početkom ove nedelje obveznicama srpskog duga, koje dospevaju 2021. godine trgovalo se na nivou nekih 7,2 odsto, a početkom maja ove godine cena tih hartija bila je na nivou od nekih 4,4 - 4,5 odsto, što je dramatični porast u vrlo kratkom vremenu i pitanje je kako bi naša država danas izašla na svetsko tržiste kapitala da se finansira, ukazao je Petrović.

Dugoročno finansiranje sa takvim kamatnim stopama, svaku zemlju vodi u značajne probleme, što u suštini znači da će država u narednom periodu morati manje da troši, upozorio je Petrović.

Nastavak na B92...