Izvor: Studio B, 16.Dec.2014, 15:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Petrović: Kamate "koštaju" kao celo školstvo
Srbija će u narednoj godini za kamate na kredite morati da plati 140 milijardi dinara ili oko 3,5 odsto BDP-a. To je jednako ukupnom izdvajanju za školstvo, upozorio je predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović.
Na skupu Evropskog pokreta "Moguća Srbija 2020", Pavle Petrović je rekao da će zaduživanje, zbog incercije, nastaviti da raste još nekoliko godina, te se efekti fiskalne konsolidacije i mali privredni rast od dva odsto mogu očekivati tek 2017. godine, prenosi Beta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << />
Petrović je prognozirao da će iduće godine pad BDP biti 0,5 odsto dok se u 2016. godini može očekivati dalja stagnacija, iako je projektovan rast.
Dodao je da to znači da privredni rast nije moguće očekivati iz daljeg zaduživanja ili iz lične potrošnje, pa je to jedino moguće postići uz investicije u proizvodnju koja je orijentisana na izvoz.
"Za privredni rast je, verovatno, izgubljena i 2016. godina jer je to moguće samo uz pomoć investicija. A te investicije bi već sada morale da budu najavljene, da bi se sprovele u 2015. godini i da bi dale rezultate u 2016. godini", rekao je Petrović.
Petrović je rekao da je, takođe, potrebno da država poveća ili čak i udvostruči javne investicije u infrastrukturu jer je ona sada u Srbiji nedovoljno razvijena, i kada je u pitanju železnica, i kada je reč o auto-putevima.
Ipak, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić ocenjuje da ekonomska situacija u Srbiji može da se poboljša samo kroz dugoročno izvozno orijentisanu industrijalizaciju zemlje i napuštanje neoliberalnog koncepta jakog dinara koji odgovara uvoznicima.
Savić je rekao da je u Srbiji poslednjih 14 godina na uvoz potrošeno 113 milijardi evra a da je u istom periodu u zemlju, po osnovu donacija, kredita i investicija, ušlo 115 milijardi evra, što ukazuje da su se neki ljudi izuzetno obogatili na uvozu, dok su se građani užurbano zaduživali.
Savić je rekao da je za tešku ekonomsku situaciju, osim sankcija, bombardovanja i loše privatizacije, kriva i odluka da se razvoj zemlje bazira na neoliberalnom konceptu u kojem se pažnja nije posvećivala industriji nego stabilnoj valuti, velikom uvozu, i uslugama.
